Srpski predsednik Aleksandar Vučić popeo se za govornicu Generalne skupštine UN i optužio međunarodnu zajednicu za dvostruke standarde prema Srbiji. Glavni dokaz je onaj koji zna svako ko je bar jednom slušao Vučića: Kosovo.

„Biće sasvim jasno ko je i kada otvorio Pandorinu kutiju nepoštovanja Povelje UN i kada je svet krenuo sasvim pogrešnim putem”, rekao je. Njegova centralna teza: najveće zapadne sile su priznanjem nezavisnosti Kosova i intervencijom NATO-a protiv tadašnje SR Jugoslavije 1999. stvorile presedan koji je oslabio međunarodni poredak.

Dvostruki standardi - ali čiji?

Vučić je ponovio da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i da međunarodna zajednica različito tumači načelo teritorijalnog integriteta kada je reč o Srbiji. Srbija, istovremeno, podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine - ali Beograd nije uveo sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu i održava bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Kada Vučić govori o dvostrukim standardima, ogledalo je uvek okrenuto ka drugima.

Govorio je i o položaju Srba na Kosovu i ponovo insistirao na formiranju Zajednice srpskih opština, predviđene sporazumima između Beograda i Prištine postignutim uz posredovanje EU. Srbija je, tvrdio je, potpisivala brojne sporazume koje druge strane i njihovi međunarodni garanti nisu u potpunosti sproveli.

Hag, med i mleko

Vučić je tvrdio da je Beograd decenijama ispunjavao zahteve međunarodne zajednice, uključujući i saradnju sa Haškim tribunalom, ali zauzvrat nije dobio obećano. „Objašnjavali su nam da treba da isporučimo naše ljude Haškom tribunalu, a da će onda poteći med i mleko i procvetati cveće. Mi smo ih isporučivali, a nismo dobili ništa”, rekao je. Haški tribunal, da podsetimo, sudio je za ratne zločine.

Zatim je došao Tramp. Srbija, rekao je Vučić, u američkom predsedniku vidi šansu za uspostavljanje „pravednijeg svetskog poretka”. Srbija je bila „gažena”, ali ne i poražena, „vaskrsla je iz pepela kao feniks” i sada je „primer kako se čuva međunarodni red”. Čovek koji se u istom govoru žalio na zapadne sile koje su oslabile međunarodni poredak, spas traži kod predsednika najjače od njih.

Udar na Hrvatsku

Najoštriji deo bio je rezervisan za susede. „Nama u Srbiji najteže je kada u svom okruženju vidimo nasleđe nacizma podignuto na nivo društvenog ugleda u Republici Hrvatskoj, koja se ponosi svojom nacističkom prošlošću i korišćenjem nacističkih parola i simbola danas”, rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, Srbi, koji su najviše stradali od nacističke ruke, ne mogu da prihvate oživljavanje duhova prošlosti odgovornih za smrt stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma u logorima poput Jasenovca. Zato su, dodao je, „moralne lekcije koje dolaze iz takvih izvora potpuno neprihvatljive”.

Između Beograda i Zagreba ovakva retorika nije novost. Novost je scena na kojoj je izgovorena. Da li je Generalna skupština UN mesto za regionalne obračune, ili samo najveća moguća scena za publiku kod kuće?

Između Brisela i Globalnog juga

Vučić je opisao Srbiju kao zemlju koja ostaje na evropskom putu, ali želi da zadrži bliske odnose sa zemljama Azije, Afrike i Globalnog juga i da razgovara sa svim velikim silama. U Njujorku se sastao i sa visokom predstavnicom EU Kajom Kalas, koja je posle odvojenih sastanaka sa njim i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem poručila da normalizacija između Beograda i Prištine mora da se ubrza i da već postignuti sporazumi moraju da se sprovedu. Srbija formalno ostaje kandidat za članstvo u EU. Koliko može da traje jedno „formalno” kandidatstvo, u Skoplju se zna bolje nego bilo gde.