Aleksandar Vučić govorio je na generalnoj debati 81. zasedanja Generalne skupštine UN i već u uvodu osporio temu ovogodišnjeg zasedanja - „Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje donose rezultate za sve”. Sa poverenjem se složio. Sa transformacijom nije, jer se ona, prema njegovim rečima, već dogodila.

„Međunarodni sistem kakav smo poznavali srušen je. Ne postoji”, rekao je srpski predsednik. Na njegovom mestu, prema Vučiću, rađa se poredak sa dva glavna centra moći i sve više jakih regionalnih igrača. Sukobi se sve češće vode ekonomskim pritiscima, tehnološkim ograničenjima, borbom za resurse i tržišta, sajber-napadima i dezinformacijama. „Granica između mira i sukoba postaje sve manje jasna”, dodao je.

Zatim je došao deo zbog kojeg je govor i napisan. Vučić je optužio države koje su poslednja dva dana sa iste govornice pozivale na poštovanje Povelje UN, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini, da bezobrazno ćute o tome što su i same učestvovale u njenom gaženju. „Tu mislim na sve zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova”, rekao je, dodajući da su one pokušale da oduzmu 14 odsto teritorije Srbije.

Vučić se vratio i na 1999. godinu. Jedini zvanični razlog za napad 19 zemalja NATO-a na tadašnju Jugoslaviju, rekao je, bio je da se spreči moguća humanitarna katastrofa. „Humanitarna katastrofa se nije dogodila”, poručio je, tvrdeći da je pravi cilj bio da se konačno sruši poredak UN uspostavljen posle Drugog svetskog rata.

Najiskrenija rečenica u govoru nije bila o Kosovu, već o prostoru koji ostaje malima. „Za male i srednje države, kao što je Srbija, takvo okruženje predstavlja ogroman izazov. Prostor za samostalno odlučivanje postaje sve uži, a pritisci da se države opredele za jednu stranu sve su veći.” Koja mala država u regionu ne prepoznaje istu dilemu?

Ali govor o pravilima koja ne važe za sve najbolje se meri kod kuće. Tokom iste generalne debate, hrvatski premijer Andrej Plenković sa te govornice pomenuo je državne počasti na sahrani osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ako standardi moraju da važe za sve, da li je Beograd spreman to da prihvati i kada je pitanje njegova sopstvena prošlost?