U Juti, SAD, raste biće koje sabira sve ono što mislimo da znamo o drveću i baca u vodu: Pando, kolonija od 47.000 genetski identičnih stabala jasike, povezanih jednim zajedničkim korenovim sistemom na površini od 40 hektara. Teži oko 6.000 tona - najveće živo biće na planeti po masi - i staro je, prema procenama, 12.000 godina. A sada je, prvi put, naučnici čuli iznutra.

Zvučni umetnik Džef Rajs postavio je hidrofon - podvodni mikrofon - u šupljinu grane i sproveo ga do korenovog sistema. Tokom oluje, uređaj je snimio duboku, prigušenu tutnjavu. „Verujem da je ono što se čuje zvuk miliona listova u šumi, čije vibracije putuju kroz drvo, spuštaju se niz grane i slegaju u tlo", objašnjava Rajs.

Još zanimljiviji je drugi nalaz: hidrofon je registrovao udar po grani udaljenoj skoro 28 metara - rastojanje na koje zvuk kroz vazduh ne bi stigao. To ide u prilog teoriji da je cela kolonija zaista povezana pod zemljom, iako se istraživači pažljivo ograđuju: potrebni su dodatni eksperimenti da bi se isključila mogućnost da je zvuk putovao kroz samo tlo.

Organizacija Friends of Pando, koja je pozvala Rajsa kao umetnika-rezidenta, u snimcima vidi mnogo više od umetnosti. „Vetar pretvoren u vibraciju koja putuje kroz korenov sistem može neinvazivno da nam otkrije kako radi ogromni, skriveni hidraulični sistem Panda", kaže osnivač Lens Odit. Sledeći koraci: praćenje kretanja vode, povezanosti grana, kolonija insekata i dubine korenja - sve kroz slušanje.

I za kraj, obavezna gorčina: biće koje je preživelo 12.000 godina - cele civilizacije, ledena doba, carstva - danas je ugroženo od krčenja zemljišta i od narušene ravnoteže između predatora i biljojeda. Div koji nas je nadživeo sve možda neće nadživeti baš nas. Ako drvo od 6.000 tona može da govori, pitanje je da li ga neko gore sluša.