Požar u Vizbegovu, na prostoru jednog od starih objekata za reciklažu metala u blizini Skoplja, još uvek je aktivan i nije u potpunosti stavljen pod kontrolu. Prema izvorima, požar je rezultat zapaljene mašine za mlevenje gvožđa - industrijske opreme koja, stavljena pod nestandardno opterećenje, lako postaje izvor incidenta.

Timovi vatrogasne brigade Skoplja rade zajedno sa vlasnicima objekta i zaposlenima, uz pomoć teške mehanizacije i vodenih cisterni. Kriznim menadžment-centrom koordinišu se operacije. Gust crni dim širio se kroz više skopskih kvartova u jutarnjem periodu - dim se vidi sa Aerodroma, sa Kisele Vode i sve do opštine Karpoš.

Zdravstvene posledice ove dimne invazije na vazduh niko ne računa glasno. PM2,5 i PM10 nivoi u gradu koji već zimi ima neke od najgorih parametara u Evropi, dodatno rastu. Za astmatičare, decu, stare ljude - ovo nije „samo požar na industrijskoj imovini". To je jedan dan manje života za svakog ko diše ovaj vazduh.

Pitanje koje se još uvek izbegava glasno - zašto baš ovi industrijski objekti u Vizbegovu i dalje rade u takvom stanju? Reciklaža otpadnog metala je legitimna industrija, ali bez modernih protivpožarnih sistema i bez ozbiljne zaštite životne sredine, ona postoji samo kao generator rizika. I u trenucima poput današnjih, to se ne može sakriti.

Skopski vazduh nije „usluga" koju plaćaju samo neki - to je javno dobro. I svaki požar, svaka aktivnost bez nadzora, svaka „industrijska zona" koja više liči na legalizovani haos - sve to ga uništava. Ne samo sad. Postepeno i trajno.