Dete skupi do 5.000 denara dnevno, a dobije do 30: nevladina organizacija upozorava na organizovano prosjačenje u Ohridu i Strugi

Ohrid i Struga su među najkritičnijim mestima za dečje prosjačenje u državi, tvrdi Ilija Jovanović iz nevladine organizacije „Gradime idnina” (Gradimo budućnost). Prema njegovim rečima, u Ohridu trenutno ima između 20 i 30 prosjaka, a u Strugi između 15 i 30. Među njima ima i novorođenčadi i dece od tri do 15 godina.

Decu, kaže Jovanović, dovode iz drugih gradova. „Najveća jazbina je u Ohridu, gde ih dovode iz Tetova, Gostivara, Struge, Bitolja, Resena, Prilepa, Velesa, Kičeva i Debra. Postoji organizovana šema”, tvrdi on.

Radno vreme od osam sati

Brojke koje iznosi udruženje zvuče kao izveštaj iz fabrike, a ne sa ulice. Deca provode i po osam sati dnevno na raskrsnicama. Jedno dete skupi od 3.000 do 5.000 denara dnevno, a za sebe dobije od 10 do 30 denara. „Na kraju dobiju i batine, a ostale, veće sume završavaju kod njihovih šefova i organizatora”, kaže Jovanović.

Najteži deo njegovih tvrdnji odnosi se na devojčice. „Ima devojčica koje se, prema našim saznanjima, zloupotrebljavaju i za seksualne usluge. Imamo saznanja da su se u tu svrhu iznajmljivali i stanovi”, kaže on. Ove navode tek treba da potvrde nadležne institucije.

Institucije su obaveštene

Udruženje kaže da je obavestilo policijske stanice u Ohridu, Strugi, Kičevu i Dojranu i da SVR Ohrid već postupa. Prema Jovanoviću, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i MUP sprovode veću akciju širom države, od grada do grada.

Projekat udruženja traje pet godina. Prema njihovim podacima, broj dece koja prose širom države smanjen je sa oko 2.000 na oko 700. To je napredak. Ali 700 dece svakog dana na ulici nije brojka koju iko sme da proglasi uspehom.

Kada se dete zatekne na ulici, objašnjava Jovanović, prvo se odvodi u zdravstvenu ustanovu, zatim se šest sati zadržava u policijskoj stanici da bi se utvrdio identitet, a potom ga preuzimaju inspektori za maloletnike i socijalne službe. Policija podnosi krivične prijave i upozorava roditelje, ali se kao najveća kočnica za trajno rešenje navode spori sudski procesi.

Upravo tu je suština. Ako je šema organizovana - sa decom dovedenom iz cele zapadne Makedonije, sa „šefovima” i iznajmljenim stanovima - onda ovo nije pitanje za socijalnog radnika, već za tužioca. Dete se može skloniti sa raskrsnice na jedan dan. Organizator koji nije osuđen sutra dovodi drugo dete.

Udruženje predlaže dnevne centre i uključivanje dece u obrazovanje i sistem socijalne zaštite. Ali pre svega, javnost zaslužuje odgovor na jedno pitanje: koliko je organizatora dečjeg prosjačenja do sada završilo pred sudijom?