„Makedoniji je potrebna jaka opozicija”, rekao je premijer Hristijan Mickoski u televizijskom intervjuu iz Njujorka. Odmah zatim je objasnio, partiju po partiju, zašto takve opozicije, po njemu, trenutno nema.

Platforma 12:05

Prva na redu bila je „Razgovori o budućnosti u 12:05”, grupa u SDSM-u koja se zalaže za smenu lidera Venka Filipčea. Mickoski im je zamerio što tvrde da su građani glasali za VMRO-DPMNE zato što nisu imali drugi izbor. „Žao mi je što čak i ova alternativa, koja se predstavlja kao alternativa opoziciji, ponovo potcenjuje narod i vređa ga time što ga pravi kratkovidim”, rekao je. I zaključio: „I u životu i u politici nemate drugu šansu za prvi utisak.”

Mickoski je zapravo odgovarao na novinarsko pitanje o tvrdnji Filipčea da su članovi platforme plaćeni od vlasti i da rade za premijera. Na taj deo odgovor je bio da je reč o „unutrašnjim stvarima” SDSM-a u koje on ne želi da se meša.

DUI, Levica i „skandali”

Za opozicionu koaliciju predvođenu DUI rekao je da su to „stare, istrošene strukture” čije performanse znamo više od 20 godina. Za Levicu, da je u dve institucije u Gradu Skoplju gde je imala priliku da pokaže nešto ostavila „bled ili nikakav utisak”, i da tamo postoji grupa od „desetak, 15, 20 ljudi” zadovoljnih godišnjim finansiranjem, koji „tri-četiri puta idu na more kod našeg južnog suseda”. Za rukovodstvo SDSM-a rekao je da na dnevnoj osnovi „izmišlja priče” i brendira ih kao skandale „velike, male, srednje”.

Premijer kao opozicioni analitičar

Zanimljivo je koliko vremena premijer posvećuje partijama koje, po njegovim rečima, nisu dovoljno ozbiljne da bi bile alternativa. Kada vlast deli ocene opoziciji i govori joj kakva bi trebalo da bude, vredi pitati: da li je jaka opozicija koju Mickoski priželjkuje ona koja će kritikovati vlast, ili ona koja će se dopadati premijeru?

Jaka opozicija, po definiciji, ne čeka ocenu od premijera.