Postoji jedna osobina koja štiti mozak bolje od bilo kog dodatka ishrani, i ne kupuje se u apoteci: radoznalost. Prema neurolozima, ljudi koji kroz život hrane um novim stvarima odlažu kognitivni pad za oko 7 godina u poređenju s onima koji prestaju da uče.

Brojka nije izvučena iz vazduha. Osmogodišnja studija medicinskog centra univerziteta Raš u Čikagu, sa 1.939 starijih osoba, pokazala je da oni s bogatijim intelektualnim životom imaju 38 odsto manji rizik da razviju Alchajmerovu bolest. Čitanje, učenje jezika, posete muzejima, pisanje, raznovrsna interesovanja - sve to gradi nešto što nauka naziva kognitivnom rezervom.

„Kognitivna rezerva je sposobnost mozga da podnese starenje ili povredu bez značajnih simptoma", objašnjava neurolog Hose Migel Lajnes. Drugim rečima, mozak koji je ceo život vežbao nalazi zaobilazne puteve kada se glavni oštete - kao grad koji ima više ulica, pa ne staje kad se jedna zatvori.

Drugi deo istraživanja pokazao je nešto konkretno: stariji ljudi koji su naučili da igraju šah poboljšali su rezultate u testovima za rasuđivanje i radnu memoriju - a najviše su napredovali baš oni koji dotad nisu znali da igraju. Poenta nije u tome koliko si pametan sada, nego koliko si spreman da naučiš nešto novo sutra.

I tu je dobra vest za svakoga: za razliku od genetike, radoznalost je u našim rukama. Ne traži novac, ne traži vreme u teretani, ne traži recept. Traži samo da ne prestaneš da se pitaš. A to je, na kraju, najjeftinija investicija u zdravlje koja uopšte postoji.