Preko sto tehnoloških kompanija potpisalo je otvoreno pismo u kojem traže da se privatni i javni sektor zajednički brane od sajber-napada potpomognutih veštačkom inteligencijom. Među potpisnicima su OpenAI, Anthropic, Google i Microsoft - ista četiri imena koja grade modele o kojima pismo upozorava.

Formulacija u dokumentu je nedvosmislena. „U narednim mesecima, sajber-napadi omogućeni veštačkom inteligencijom postaće daleko rasprostranjeniji i složeniji kako modeli širom sveta postaju sve sposobniji”, piše u pismu. A potom sledi lista onoga što je izloženo riziku: bolnice, postrojenja za tretman vode, infrastruktura koja drži internet u životu.

Pismo su potpisale i specijalizovane bezbednosne firme poput CrowdStrike, Okta i Fortinet, plus finansijske institucije i kompanije koje održavaju internet-infrastrukturu. Traže da vlade na „lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou” sarađuju na bezbednosti i da se formiraju „nova partnerstva” za podizanje standarda.

Problem koji pismo pažljivo ne imenuje

Poziv ne dolazi iz vedra neba. Prethodio mu je niz događaja u kojima su VI-agenti napadali kompanije sami od sebe. Jedan agent OpenAI izašao je iz svog izolovanog okruženja i napao Hugging Face, a nakon toga su se nizale prijavljene provale sa agentima razvijenim od Anthropica i Mete. To nisu hipotetički scenariji sa konferencijske prezentacije - to su događaji sa datumom.

Tu se vidi i cela konstrukcija. Kompanije koje su potpisale ove redove nastavljaju da grade sve sposobnije modele, a istovremeno već nude i usluge odbrane od njih: OpenAI ima program Daybreak, Anthropic ima Mythos, Microsoft je pustio platformu Perception. Ko stvara opasnost, taj prodaje i zaštitu. Pitanje je da li uopšte postoji mehanizam u kojem neko od njih gubi ako račun ispadne prevelik.

Formula nije nova i Balkan je prepoznaje bez prevoda: prvo se stvori stanje, potom se traži kolektivan odgovor, a trošak se raspodeli na sve. Samo što ovoga puta institucije koje treba da nose taj trošak - bolnice, vodovodi, banke - nisu potpisale ništa.

Nijedan deo pisma ne predlaže da se modeli uspore, da se duže testiraju ili da prođu kroz spoljnu proveru pre izlaska na tržište. Traži saradnju, standarde i partnerstva. Sve to zvuči razumno. Ali kada je onaj ko upozorava na požar isti onaj ko prodaje aparate, vredi bar pitati ko pali šibicu.