Rusija je napravila rang-listu neprijatelja - bukvalno, sa rednim brojevima - i na njoj su se našle četiri balkanske države. Ako mislite da je region premali da uđe u velike geopolitičke račune, ova lista govori suprotno.

Ruski analitički portal koji je objavio "rang-listu neprijateljskih vlada" na prvo mesto stavio je Nemačku, sledi Letonija, a na trećem mestu dele Britanija i Estonija. Potom dolaze Francuska, pa grupa država na petom mestu - Poljska, Finska, Češka i Švedska. SAD, koje se obično zamišljaju kao glavni protivnik Moskve, tek su na sedmom mestu, zajedno sa Belgijom, Danskom, Španijom i Italijom.

A gde je Balkan? Grčka je na devetom mestu, a na desetom, podeljeno, jesu Bugarska, Luksemburg, Slovenija i Hrvatska. Znači, četiri države iz našeg neposrednog susedstva zvanično su upisane u rusku knjigu "neprijatelja" - što nije samo simbolika, nego i poruka o tome kako Moskva čita region.

Razlog za podignute tenzije, prema ruskom analitičaru Alekseju Nečajevu, nisu pojedinačne vojne vežbe ili oštre izjave lidera, nego nešto trajnije: "pripremljeni štabovi, dobro koordinisani mehanizmi saradnje, nova infrastruktura i vojne veštine". Drugim rečima, Moskva se ne plaši jednog događaja, nego sistema koji se gradi oko njenih granica - vežbe poput "Ramštajn Fleg" sa 18 zemalja učesnica, pomorski manevri "Baltops" i drugi.

Za čitaoca ovde vredi se zapitati: šta znači biti na takvoj listi? Za velike države to je deo igre sila. Za male zemlje poput onih na Balkanu, upisivanje u tuđi registar neprijatelja retko nosi korist, a često znači da si postao pion u obračunu koji nije tvoj. Listu je sastavio neko drugi - ali posledice, ako eskalira, dele svi na njoj podjednako.