Viktor Orban je šesnaest godina bio premijer Mađarske. Dana 12. aprila ove godine izgubio je izbore od Petera Mađara i njegove stranke „Tisa”, a nova vlada formirana je u maju. Od tada je bivši premijer bio relativno tih. To se, kaže on sam, sada završava.

„Bili smo strpljivi možda čak i više nego što je trebalo. I bili smo pravedni, imajući u vidu kako su se ponašali, možda čak i više nego što je trebalo... Prošlo je pet meseci. Ta faza je završena. To je to, kraj. Ovako više ne može. Došlo je vreme za nacionalni otpor”, izjavio je Orban na otvaranju političke sezone u gradu Keču.

Pet meseci strpljenja - ili pet meseci priprema?

Formulacija je pažljivo izabrana. „Nacionalni otpor” nije izraz koji se koristi za parlamentarnu opoziciju. To je rečnik koji vlast predstavlja kao nešto tuđe, a ne kao vladu izabranu na izborima pre pet meseci većinom glasova. Prema Orbanu, desničarske snage u Mađarskoj žele da ta zemlja bude suverena, dok vlada „Tise” hoće da je pretvori u koloniju.

Tu vredi zastati. Čovek koji je šesnaest godina držao vlast, i koji ju je izgubio na redovnim izborima, sada javno kaže da period prihvatanja rezultata - jer to znači „bili smo strpljivi i pravedni” - ima rok trajanja. Pet meseci. I da je taj rok upravo istekao.

Zašto nas se ovo tiče

Mađarska nije daleka tema za ovaj region. Ona je članica Evropske unije koja je godinama koristila svoju poziciju kao kočnicu - za sankcije, za budžet, za proširenje. Orbanova vlada bila je i jedan od najglasnijih partnera dela političkih garnitura Zapadnog Balkana. Promena vlasti u Budimpešti direktno menja aritmetiku u Briselu, a svaki pokušaj da se ta promena dovede u pitanje vraća se i do nas.

Pitanje nije da li Orban ima pravo da vodi opoziciju - ima, to je normalna politika. Pitanje je šta znači kada se izborni poraz preformuliše u okupaciju protiv koje treba „otpor”. Balkan tu rečenicu poznaje previše dobro, i zna koliko dugo ume da traje.

Ovo je početak kampanje, ne govora

Otvaranje političke sezone govorom o otporu nije emotivni ispad. To je polazna tačka. Orban nije govorio kao čovek koji se povlači, nego kao čovek koji broji do sledećih izbora i već postavlja okvir u kojem će ih voditi.

Za Mađara, koji vlada nešto više od četiri meseca, to znači da je medeni mesec završen pre nego što je počeo. Za ostatak Evrope, da će Mađarska ponovo biti tema. A za nas - još jedan podsetnik da se u ovom delu sveta politički obračuni retko završavaju na dan izbora.