SAD su ponovo udarile Iran - ovog puta u oblasti Hormuskog moreuza i iranskog aerodroma Bandar Abas. Mete su, prema zvaničnom Vašingtonu, bile lokacije "koje su predstavljale pretnju za američke snage i trgovačko brodarstvo", kao i iranski bespilotni avioni. Iran je odgovorio napadom na američku bazu u Kuvajtu - i sa upozorenjem da će sledeći odgovori biti "konačni".

Brojke: oko 20.000 mornara zaglavljeno na stotinama brodova u zaglavljenom Hormuskom moreuzu, nafta Brent iznad 95 dolara po barelu, a trogodišnji regionalni konflikt već broji hiljade žrtava. Prekid vatre između Izraela i Libana službeno postoji - na papiru. Na terenu je nešto drugo.

Donald Tramp je ponovio liniju da "nijedna država ne sme da kontroliše moreuz - on mora da ostane otvoren". Prevod: ako Iran želi da blokira, SAD će odgovarati. Kaja Kalas, šefica diplomatije EU, opisala je trenutak precizno: "između veoma opasne zone rata i zone mira". To je diplomatska fraza za "sve je na poslu".

Za Balkan, cena nafte je direktna pretnja po inflaciju koja je tek počela da se smiruje. Svako iskakanje iznad 100 dolara po barelu znači skuplje gorivo za septembar-oktobar, skuplju hranu za zimu, i novu rundu "tranzitnih kriza" u Makedoniji i Srbiji. Da li kod nas neko prati situaciju? Energetska ministarstva možda još uvek veruju da je prekid vatre između SAD i Irana primarno njihov scenario.

Šta sledi zavisi od Teherana. Iran može da izvrši pretnje o blokadi, i tada svi evropski naftni uvoznici dobijaju novu realnost. Ili može da ih odloži - i tada se SAD i Iran vraćaju na sadašnju vojnu kampanju sa niskim intenzitetom, bez proglasa. Scenarijski, drugo je verovatnije. Ali ni prvo nije nemoguće. Sve energetske strategije za leto 2026. pišu se ovih dana.