Dok je polovina Evrope na odmoru, Evropska komisija je saopštila da je fond Scaleup Europe potpuno operativan i da se investicije očekuju „u narednim nedeljama”. Prva transakcija postala je javna već sledećeg dana - što govori da je dogovor sklopljen mnogo pre saopštenja.

Novac ide u ICEYE, finsku kompaniju za satelitsko izviđanje čija procenjena vrednost sada prelazi 11 milijardi dolara (oko 10 milijardi evra). Fond je bio jedan od vodećih investitora u njenom krugu serije F. Plan je da ukupno 5 milijardi evra bude raspoređeno u kompanije u fazi rasta, registrovane u EU ili u zemljama partnerima, koje rade u strateškim sektorima.

„Izviđanje bazirano u svemiru postaje kritična infrastruktura za vlade, a fond Scaleup Europe postoji da kompanije poput naše ne bi morale da napuste Evropu da bi se takmičile globalno”, napisao je izvršni direktor ICEYE, Rafal Modževski, na LinkedInu. Rečenica otkriva pravu dijagnozu: problem Evrope nije što nema ideja, nego što njene kompanije odlaze kada im zatreba ozbiljan kapital.

Javni novac, privatni upravnik

Ono što ovaj fond čini drugačijim od uobičajenih evropskih programa jeste ko drži kormilo. Umesto da ga vode institucije iz Brisela, upravljanje je povereno švedskom upravljaču sredstvima EQT, izabranom kroz otvoren poziv za „iskusne fond-menadžere”. Među kandidatima su bili i Eurazeo, Northzone i Vitruvian Partners, a Atomico je bio poslednji konkurent - verovatno sprečen zato što mu je sedište u Londonu, izvan Unije.

EQT upravlja sa preko 300 milijardi dolara sredstava. „Evropa je dokazala svoju sposobnost da stvara uspešne tehnološke kompanije u ranoj fazi, izazov je sada da ti biznisi prerastu u globalne lidere dok zadržavaju svoje evropske korene”, izjavio je izvršni direktor Per Francen.

Ko je dao novac

Prvo zatvaranje fonda usidreno je jednom milijardom evra od same Komisije, a pored nje stoje institucionalni investitori sa celog kontinenta: nemački osiguravajući gigant Allianz, holandski penzioni fond ABP preko APG, španski CriteriaCaixa i Mouro Capital, italijanski Fondazione Compagnia di San Paolo, Intesa Sanpaolo i Fondazione Cariplo, i danski EIFO i Novo Holdings.

Prikupljanje sredstava protezaće se u 2027. godinu, a drugi krug bi mogao biti otvoren i za neevropske investitore - pod uslovom da su usklađeni sa ciljevima fonda. Prema izveštajima, Komisija je nagovestila da bi fond jednog dana mogao da poraste do 25 milijardi evra. To je brojka na koju vredi obratiti pažnju: sa 5 milijardi Evropa je izuzetak u sopstvenom dvorištu, ali još uvek mala u poređenju sa američkim i azijskim fondovima za rast.

I tu je pitanje koje saopštenje ne postavlja. Mandat EQT-a je širok - „uključujući, ali ne ograničavajući se na duboku tehnologiju, nauke o životu, čistu tehnologiju, napredno proizvodstvo i digitalne tehnologije”. Toliko širok mandat znači da odluku o tome gde ide evropski javni novac donosi jedan švedski privatni upravnik, a ne izabrano telo. Možda je to upravo poenta, jer se institucije dosad nisu proslavile sa rizičnim kapitalom. Ali neka ostane zapisano da je tako postavljeno.

Za startap iz ovog regiona, prva transakcija je i poruka i mera. Poruka: postoji evropski kapital koji ne traži selidbu u Kaliforniju. Mera: taj kapital zasad ide firmi vrednoj preko 11 milijardi dolara, a ne onoj koja traži svoj prvi milion. Faza rasta je upravo to - faza u kojoj već moraš da si stigao.