U aprilu 2021. godine Wisk Aero je tužio Archer Aviation za „bezobraznu krađu" poverljivih informacija i intelektualne svojine. Archer je uzvratio protivtužbom u kojoj je tražio odštetu od jedne milijarde dolara. Petnaest godina kasnije ovakve priče obično se završavaju tako što jedna firma nestane. Ova se završila tako što je tuženi kupio tužioca.

Prema regulatornoj prijavi objavljenoj u ponedeljak, Boeing je pristao da Archeru proda i Wisk Aero i još dve ćerke-firme - SkyGrid, koji pravi softver za upravljanje vazdušnim prostorom, i proizvođača dronova Insitu. Novac ovde nije glavna valuta. Boeing dobija novoizdate akcije u iznosu od 19,75 odsto akcija Archera pre zatvaranja ugovora, što mu posle transakcije ostavlja udeo od oko 16,5 odsto.

Znači, Boeing ne prodaje - Boeing se seli. Gigant iz vazduhoplovstva napušta poziciju vlasnika sopstvenog programa i postaje mali akcionar u startapu osnovanom 2018. godine. To je zanimljivije od same cene.

Istorija Wiska je gotovo kao pregled protekle decenije u Silicijumskoj dolini. Firma je počela kao Kittyhawk, električni vazduhoplovni startap Sebastijana Truna - suosnivača laboratorije X u Alphabetu - finansiran od suosnivača Googlea, Larija Pejdža. Kittyhawk se ugasio u septembru 2022. godine, ali je njegov program Cora, dvosedo autonomno leteće taksi, izdvojen krajem 2019. u zajedničku firmu sa Boeingom. Ta zajednička firma preimenovana je u Wisk. Boeing je uložio još 450 miliona dolara (oko 390 miliona evra) početkom 2022, a do 2023. godine Wisk je bio potpuno u njegovom vlasništvu.

Mir koji se platio ekskluzivnim ugovorom

Spor između dve firme trajao je dve godine i završio se neobičnom nagodbom. Archer se obavezao da će mu Wisk biti ekskluzivni dobavljač autonomne tehnologije, i dao mu opciju da kupi do 13.176.636 akcija po ceni od samo jednog centa po akciji. Drugim rečima, sudski proces pretvorio se u partnerstvo, a partnerstvo sada u preuzimanje. Ko je zaista pobedio u toj tužbi vidi se tek danas.

Archer je u međuvremenu izašao iz prvobitne zamisli da gradi samo mrežu letećih taksija. Pre dve godine ušao je u odbrambeni sektor sa rundom od 430 miliona dolara u decembru 2024, a u 2025. prikupio je još 300 miliona od institucionalnih investitora poput BlackRocka i Wellingtona. Ima i ekskluzivni ugovor sa proizvođačem oružja Anduril za zajednički razvoj hibridne letelice za odbrambene namene.

To je šema vredna pažnje. Civilna ideja - taksi koji leti iznad gužve - bila je ono što je privuklo investitore. Odbrana je ono što plaća račune. Istu putanju prošli su i proizvođači dronova, i tamo je otpor nestao u trenutku kada su budžeti postali vojni.

Firma, koja je izašla na berzu 2021. spajanjem sa praznom kompanijom-školjkom, nastavlja da radi i na svom potpuno električnom modelu Midnight. Ovog meseca završila je pilotirani let u oba smera između aerodroma u Salinasu i Montereju, kao pripremu za početak operacija kasnije ove godine. Leteći taksiji obećavaju se već deceniju. Zasad sigurno leti samo konsolidacija.