Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova poslala je poruku koja u jednoj rečenici sažima ceo makedonski jaz sa Briselom i Sofijom: da prestanemo da gubimo vreme na istorijska pitanja i da se evropeizujemo kroz reforme. Lako za izgovaranje, teško za sprovođenje - jer baš je istorija tamo gde pregovori zastaju godinama.

Njena teza je da su identitetski i istorijski sporovi isključeni iz identiteta i ustavnih akata EU, i da im zato nije mesto u pregovorima o članstvu. Umesto toga, ona poziva na „ustavni patriotizam“ i podseća da je Ustav već menjan 36 puta - najčešće na spoljašnji podsticaj, što je po njoj znak neprimerenog odnosa prema ustavnom pravu.

Iza diplomatskog rečnika stoji direktna poruka Sofiji: suština ugovora o dobrosusedstvu treba da bude saradnja i podrška na putu ka EU, a ne blokade, veta i istorijska uslovljenost. Drugim rečima - pustite nas da se evropeizujemo, umesto da stalno otvaramo istu prošlost.

Tu je i neprijatna realnost da poruka sama po sebi ne menja ništa. Brisel insistira da su ustavne izmene uslov za otvaranje pregovora; predsednica traži članstvo zasnovano na kopenhagenskim kriterijumima, bez identitetskih uslova. Dve pozicije se sudaraju, i nijedna izjava - koliko god tačna - ne zatvara tu rupu.

Pitanje za građanina je jednostavnije od svega toga: koliko još godina ćemo se vrteti u krug „istorija naspram budućnost“, dok mlađe generacije odlaze i ne čekaju da se reši spor? Siljanovska traži da se vreme ne gubi - ali vreme već odavno teče, i ne u našu korist.