Slovenija danas glasa na četiri referenduma, a Makedonci bez slovenačkog pasoša već su izgubili pravo da glasaju na lokalnim izborima

Oko 1,7 miliona slovenačkih birača danas izlazi na četiri referenduma istovremeno. Samo je jedan od njih obavezujući. Ostala tri su savetodavna: vlada i parlament ne moraju da poštuju ishod, nema kvoruma, a odlučuje prosta većina važećih glasova. Drugim rečima, tri politička barometra koja je vlast sama sebi naručila.

Pitanje koje se tiče Makedonaca

Četvrto pitanje je pravno najčudnije - i za makedonskog čitaoca najzanimljivije. Odnosi se na izmenu zakona o lokalnim izborima kojom državljani trećih zemalja sa stalnim boravkom u Sloveniji gube pravo glasa na lokalnim izborima, pravo koje su imali od 2002. godine. U praksi se radi uglavnom o državljanima Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Čudno je to što je zakon već izglasan i na snazi je od 2. septembra. Opozicija tvrdi da je savetodavni referendum o nečemu što je već odlučeno neustavan, jer zakon dozvoljava takav referendum pre nego što parlament konačno odluči, a ne posle. Ustavni sud je odbio zahtev opozicije za privremenu obustavu, pa na lokalnim izborima u novembru neće moći da glasa oko 104.000 državljana trećih zemalja.

Brojke relativizuju dramu. Godine 2022. glasalo je 7.354 takvih birača - manje od jedan odsto (0,84 odsto) svih glasova. Poslanik vladajuće SDS, Andrej Kosi, kao razlog navodi povećan broj stranaca od 2002. do danas i problem fiktivnih prijava prebivališta. Premijer Janez Janša kaže da je „sasvim normalno” da neko ko nije državljanin, a došao je privremeno da nešto radi, ne odlučuje ko će voditi opštinsku politiku.

Samo što zakon ne pogađa privremene radnike, nego ljude sa stalnim boravkom. Da li je neko ko godinama živi u jednoj opštini zaista „privremen”?

Jedini obavezujući: „protiv političke policije”

Zakonodavni referendum odnosi se na izmene zakona o parlamentarnoj istrazi, izglasane 26. maja. Građanska udruženja, uz podršku opozicije, prikupila su 40.000 potpisa. Tvrde da izmene ukidaju pravnu zaštitu građana i daju političarima previše moći da čeprkaju po tuđoj privatnosti. Kampanju vode pod sloganom „protiv političke policije”.

Janša odgovara da istražne komisije istražuju samo političke funkcionere: „To nije neko telo koje bi čeprkalo po SMS porukama, jer i da hoće, nemaju tehničke mogućnosti.” Protiv zakona izjasnila su se i dvojica bivših predsednika, Danilo Tirk i Milan Kučan.

Da bi zakon pao, moraju se ispuniti dva uslova: većina izašlih mora glasati protiv i glasovi „protiv” moraju činiti najmanje 20 odsto svih birača u zemlji - oko 340.000 ljudi. Anketa „Medijane” pokazuje 36,9 odsto za zakon i 28,8 odsto protiv, a čak 27,5 odsto još ne zna. Interesovanje je veliko: u tri dana prevremenog glasanja glasalo je 75.401 birača, ili 4,44 odsto upisanih - više nego duplo u odnosu na referendum o potpomognutom dobrovoljnom okončanju života.

Televizija i socijalna pomoć

Drugo pitanje je da li ukinuti obaveznu pretplatu za RTV Slovenija. Janša tvrdi da je sada plaćaju i oni koji tu televiziju ne gledaju i naziva je „trubom krajnje leve političke opcije”. Novinarski sindikat odgovara da se ne radi o 14 evra, nego o tome „ko će u budućnosti odlučivati šta gledate, slušate, čitate”. Anketa je na strani ukidanja: 52 odsto za, 37,1 odsto protiv.

Treće pitanje je da li socijalnu pomoć za radno sposobne uslovljavati društveno korisnim radom. U julu je pomoć primalo 68.382 lica. Aleksander Reberšek iz NSi to sažima rečenicom da zdravom čoveku treba posao, a ne socijalna pomoć. Stručnjakinja za socijalni rad Vesna Leskošek pitanje naziva „zavodljivim i manipulativnim”. Ishod je skoro izvestan - 70 odsto anketiranih je za.

Prvi pravi test za Janšu

Današnje glasanje je prvi veliki test za vladu koja je nastala na neobičan način. Na parlamentarnim izborima u martu najviše glasova dobio je Pokret Sloboda tadašnjeg premijera Roberta Goloba (28,66 odsto), a SDS je bila odmah iza sa 27,88 odsto. Ipak, vladu je sastavio Janša. Golob je pozvao birače da glasaju protiv na sva četiri pitanja, a koalicija poziva na „za”.

Makedonci bez slovenačkog državljanstva će, u svakom slučaju, na novembarskim lokalnim izborima biti samo publika. Odluka o njima je već doneta - današnji glas samo će pokazati koliko Slovenaca stoji iza nje.