Srpski vojnik je ubijen na jugu Libana, dok je služio u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija. Stariji vodnik Milovan Jovanović poginuo je kada su minobacačke granate pale na položaj UNIFIL-a u oblasti Dibin. Osim njega, ranjena su još dvojica pripadnika mirovnih snaga. Još jedan kovčeg koji se vraća kući s misije koja je trebalo da nosi mir, ne žrtve.

Izraelska vojska brzo je izašla sa saopštenjem i prst uperila ka Hezbolahu. „Hezbolah je ispalio nekoliko minobacačkih granata koje su pale na položaj snaga UNIFIL-a u oblasti Dibin - ubivši pripadnika UN i ranivši dvojicu drugih. Analiza putanje gađanja jasno pokazuje da je teroristička organizacija Hezbolah izvela vatru”, stoji u saopštenju. Kad jedna strana tako brzo upire u drugu, vredi se zapitati - ko je nezavisno potvrdio putanju, osim onog ko je objavljuje?

UNIFIL je misija postavljena upravo da spreči ovakve incidente - međunarodni vojnici između zaraćenih strana, na najnestabilnijoj granici regiona. A rezultat je da sami mirovnjaci postaju meta. Jovanović je bio deo tih snaga, na terenu gde svake noći granate ne pitaju pod čijom zastavom stoji baza.

Za Balkan ovo nije daleka vest. Srpski vojnik poginuo je na tuđoj granici, u sukobu koji nije naš, pod kapom organizacije čiji je glavni zadatak da štiti upravo takve ljude. Koliko ovakvih misija smo poslali „za mir” tokom godina, i koliko se kovčega vratilo? Pitanje nije retoričko za porodicu Jovanovića - za njih, misija se upravo završila na najgori mogući način.