Partija jednog ministra u Vladi Makedonije objavila je tekst kojim velica Ratka Mladica. Demokratska partija Srba u Makedoniji, ciji je predsednik Ivan Stoilkovic ministar lokalne samouprave, na svojoj fejsbuk-stranici opisala je Mladica kao „vojnika, generala i coveka koji je posvetio zivot sluzbi vojsci i narodu kojem je pripadao”.

Ratko Mladic je osudjen na dozivotni zatvor za genocid, ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti. Medju njima je i Srebrenica, gde je ubijeno preko 8.000 muskaraca i decaka. To nije sporna istorijska interpretacija - to je pravnosnazna presuda.

Prema napisanom, autorka teksta je Tatjana Domazet, za koju se navodi da je bibliotekarka u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Uz to, direktor Agencije za ostvarivanje prava zajednica Dalibor Kitanovic objavio je sliku generisanu vestackom inteligencijom, na kojoj je Mladic prikazan sa srpskim istorijskim licnostima pod naslovom „Generali nebeske vojske”.

Reakcije i cutanje

Iz SDSM su reagovali da je za Stoilkovica „lider bosanskih Srba Ratko Mladic - osudjen za genocid, ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti - velicina i heroj”, smestajuci to u siri kontekst pro-ruske agende u vlasti. Zatrazili su da Mickoski kaze da li je to stav Vlade.

Iz DUI je poruka bila drugacija po tonu, ista po sustini: „Ne govore o istoriji. Romantizuju licnost osudjenu za neka od najtezih zlodela pocinjenih u Evropi posle Drugog svetskog rata.” Vlen je, pak, osudio glorifikaciju, ali je u saopstenju ukazao na rukovodioca institucije - ne i na partiju Stoilkovica.

Iz VMRO-DPMNE - nista.

Pitanje koje ostaje otvoreno

Stoilkovic nije anonimni partijski funkcioner. On je ministar u ovoj Vladi, a njegova partija je deo vladajuce koalicije. Kada partija jednog ministra javno odaje pocast osudjenom ratnom zlocincu, pitanje „da li je to stav Vlade” nije partijska retorika - to je pitanje na koje premijer ima obavezu da odgovori.

Cutanje je takodje odgovor, samo duze traje dok se shvati koji je.

Makedonija nije Bosna i nema svoju Srebrenicu. Ali Balkan ovu scenu zna napamet: presuda je tu, dokumenti su tu, groblja su tu - i ipak svakih nekoliko godina neko pokusava da coveka vrati u uniformu i izvuce ga iz sudnice. Razlika je ovog puta u tome sto to ne radi marginalna stranica, nego stranica partije sa ministarskom foteljom.