Mickoski nudi opoziciji mesto u dijalogu s Bugarskom: SDSM to naziva „cirkusom”, Levica odbija bilateralne pregovore sa Sofijom

Premijer Hristijan Mickoski pružio je sa skupštinske govornice ruku opoziciji: neka predloži svoje predstavnike u tim koji vodi dijalog s Bugarskom. „Mi ćemo to apsolutno poštovati”, rekao je, odgovarajući na pitanje Arbane Pašoli iz „Evropskog fronta” o strategiji za deblokadu evrointegracija. Opozicija je pogledala ruku - i svaka partija je odgovorila na svoj način, većina odbijanjem.

SDSM je bio najoštriji: „Mi ne učestvujemo u cirkusu Medrano, to rade sateliti Mickoskog”, a sva odgovornost je, prema njima, na premijeru, koji je radio „na izolaciji, a ne na integraciji”. DUI je odgovorila diplomatski da je uvek spremna da doprinese, ali da treba „videti kakve su namere ovog otvorenog poziva”. Levica je prvo rekla da nema stav, a zatim saopštila najprincipijelniji: prihvata pregovore s institucijama EU, ali ne i s Bugarskom, jer je samo prihvatanje bilateralnih pregovora sa Sofijom politički stav, a ne neutralna procedura. Nacionalno jedinstvo se, prema Levici, ne gradi „deljenjem mesta u pregovaračkim timovima”.

Šta se zapravo pregovara?

Dijalog je počeo 8. oktobra u Sofiji, sastankom ministra Timča Mucunskog i njegove bugarske koleginice Velislave Petrove-Čamove, po savetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Sam Mucunski je rekao da napretka nije bilo. Signali iz Sofije bili su da nema ponovnog pregovaranja o ustavnim izmenama s odloženim dejstvom. Mickoski kaže da će se tražiti da Bugarska prihvati Akcioni plan za manjine, koji su, prema njemu, prihvatile 26 zemalja članica - sve osim Bugarske.

U intervjuu za televiziju premijer je bio još jasniji: dogovor je moguć ako postoji partnerski odnos, ali ako se nastavi „buling” i pozicija „mi smo unutra, vi ste napolju”, dogovora nema. I dodao je da neće ući „bez glave” u proces bez jasnog kraja.

Scena je poznata: Vlada poziva opoziciju za sto, opozicija ne želi da se slika za njim, a Sofija ne otvara temu o kojoj bi Skoplje najviše želelo da razgovara. Kad Sofija ne popušta, a kod kuće nema zajedničkog stava, mesto u timu koje se nudi opoziciji više liči na deo odgovornosti nego na mesto u pregovorima. Pitanje je da li Mickoski traži partnere za rešenje, ili svedoke neuspeha?