Ilon Mask je u cetvrtak objavio gde ce se graditi Terafab - fabrika cipova koju zajedno razvijaju Tesla i SpaceX. Lokacija je okrug Grajms u Teksasu, severozapadno od Hjustona, a pocetna investicija iznosi 16,8 milijardi dolara (oko 15,5 milijardi evra). Mask ju je opisao kao „najvecu i najskuplju zgradu na Zemlji, sa velikom razlikom”.

Brojke su van svake mere na koju smo navikli. Planiranih preko 100 miliona kvadratnih stopa proizvodnog prostora je oko 9,3 miliona kvadratnih metara - povrsina koja se meri kvadratnim kilometrima, ne halama. SpaceX je u svojim dokumentima naveo da bi kroz visefazni plan gradnje mogla da potrosi i do 119 milijardi dolara. Zaposleni? Najmanje 3.000 ljudi iz Grajmsa i susednog okruga Brazos.

Logika iza projekta je direktna i Mask je ne krije. Njegova vizija - milioni robota koji preuzimaju ljudska radna mesta, robo-taksi koji voze umesto ljudi, sateliti koji postaju data centri za vestacku inteligenciju - trazi kolicinu racunarske moci koju svetska proizvodna stopa cipova jednostavno nema. Kada ne mozes da ih kupis, pravis ih sam. To je cela strategija, svedena na jednu recenicu.

„Objekat ce biti napredna fabrika poluprovodnika koja ce premostiti jaz izmedu sadasnje globalne ponude cipova i potreba za racunarskom moci u buducnosti”, stoji u saopstenju SpaceX-a. Fabrika treba da proizvodi cipove za robote Optimus i autonomne Cybercab, kao i mocnije cipove za data centre koje SpaceX planira u svemiru. Intel je najavio da ce ucestvovati u projektu, ali je ostao nejasan oko toga sta tacno doprinosi.

Ima i jedan detalj koji vredi primetiti, jer retko ulazi u ovakva saopstenja. Dan pre objave, na sastanku okruga pojavile su se stotine stanovnika. Nisu dosli da aplaudiraju - dosli su da pitaju za milione dolara poreskih olaksica dodeljenih projektu i za odsustvo transparentnosti. SpaceX je istovremeno objavio da se obavezuje da koristi vodu iz lokalne akumulacije Gibons Krik umesto podzemnih voda. Tesko je ne primetiti da se takva obaveza pojavljuje bas kada ljudi pocnu da pitaju.

Iz lokalne vlasti je, naravno, stigao drugaciji ton. „Verujemo da ce ovaj ugovor ojacati nas okrug, prosiriti mogucnosti i bolje pripremiti nase ucenike za buducnost”, izjavila je dr Sara Borovic, direktorka skolskog okruga Anderson-Siro, u saopstenju poslatom preko kancelarije guvernera Teksasa. „Postoje trenuci koji definisu jedan skolski okrug i ovo je jedan od njih.”

Ostaje pitanje koje niko od ucesnika ne postavlja glasno: sta se desava ako se vizija ne ispuni. Fabrika od 100 miliona kvadratnih stopa ne prepravlja se u nesto drugo. Ako se potraznja za cipovima za robote i svemirske data centre pokaze manjom od projekcija, u Teksasu ostaje najskuplja prazna zgrada na svetu - izgradena poreskim olaksicama koje stanovnici vec preispituju.