Sudski savet i Udruženje sudija izašli su sa zajedničkim saopštenjem protiv načina na koji je postupio Ustavni sud - i to nije sitna institucionalna prepirka. To je spor oko toga ko ima poslednju reč u jednom sudskom predmetu, a u sredini tog spora stoji novinarka.

Povod je Rešenje Ustavnog suda U.br.1/2026. Ustavni sud je utvrdio povredu sloboda i prava novinarke Nataše Stojanovske učinjenu dvema presudama - jednom Osnovnog građanskog suda Skoplje od 15. juna 2022. godine i drugom Apelacionog suda Skoplje od 19. decembra 2024. godine - i uvažio njen zahtev za ponavljanje postupka. Prošle nedelje Ustavni sud je saopštio da je obavestio Javno tužilaštvo i Sudski savet da sudija Osnovnog građanskog suda koji je postupao u predmetu nije izvršio njegovu odluku.

Iz Sudskog saveta i Udruženja sudija odgovorili su argumentom koji je tehnički tačan i politički vrlo natovaren: odluka P4-240/22 od 4. maja 2026. godine Osnovnog građanskog suda nije pravosnažna, protiv nje je izjavljena žalba i o njoj treba da odlučuje drugostepeni sud. „Ocena zakonitosti prvostepene odluke pripada samo nadležnom drugostepenom sudu", kažu oni, upozoravajući da svako institucionalno postupanje povezano sa nepravosnažnom odlukom traži uzdržanost, da se ne stvori utisak prejudiciranja ishoda ili pritiska na sudije.

Obe strane imaju pravo, i to je problem

Sudski savet naglašava da poštuje ustavni status Ustavnog suda i da su njegove odluke konačne i izvršne. Odmah zatim dodaje da funkcija sudova nije izvršavanje odluka drugih državnih organa, nego samostalno suđenje na osnovu Ustava i zakona - i da nijedan organ, bez obzira na njegov ustavni položaj, ne može da prejudicira kakvu odluku treba da donese sud u konkretnom predmetu.

Znači imamo najviši sud koji kaže da njegova odluka nije izvršena, i sudske organe koji kažu da je postupak još u toku i da je pritisak na sudiju nedozvoljen. Formalno, obe tvrdnje mogu da stoje istovremeno. Praktično, to znači da građanin čija su prava utvrđena kao povređena od strane Ustavnog suda čeka da se institucije dogovore čija reč važi.

Saopštenje se završava rečenicom koja zvuči pomirljivo: poštovanje odluka Ustavnog suda i nezavisnost redovnih sudova nisu suprotstavljene vrednosti, nego zajedno čine vladavinu prava. Lepa formulacija. Samo što se u konkretnom slučaju jedna vrednost poziva upravo protiv druge.

Pitanje koje ne postavlja nijedno od saopštenja je najneugodnije: šta preostaje ljudima kada Ustavni sud utvrdi da su im prava povređena, a sistem potom ospori način na koji to treba da se sprovede? Od juna 2022. godine, kada je doneta prva sporna presuda, prošlo je više od tri godine. Institucije sada raspravljaju o nadležnostima. Predmet i dalje čeka drugostepeni sud.