Plameni jezici već su bili u dvorištima. Vatra je stigla do samih zidova kuća u Bajkovu, a crkva „Sv. Petar i Pavle" bila je na korak od katastrofe. To što danas u tom selu još stoje krovovi i jedan hram umesto pepela - nije zasluga sreće, nego ljudi koji su ceo dan bili u borbi sa stihijom na nekoliko frontova istovremeno.

Jučerašnji dan bio je među najtežima za strumičke vatrogasce. Ne jedan požar, nego više njih - u ataru Bajkova, Mokrieva, Petralinaca i Ednokućeva. Gorela je šuma, niska vegetacija, suva trava, strništa. Izgorela je i poljoprivredna mehanizacija, između ostalog mašina za baliranje slame. A kada ista ekipa mora da trči od sela do sela, svaki minut kašnjenja može da znači izgorelu kuću.

Najkritičnija je bila situacija u Bajkovu, na padinama Ograždena. Vatra je primećena popodne i odmah krenula ka crkvi „Sv. Petar i Pavle". U odbranu su se uključili strumički vatrogasci, dobrovoljci iz dobrovoljnog društva „Ris", lokalni žitelji, a zbog opasnosti od širenja zatražena su i dva traktora od Direkcije za zaštitu i spasavanje.

„Ogromnim trudom, požrtvovanošću i pravovremenom intervencijom, vatrogasci su uspeli da spasu više kuća, kao i crkvu, iako je vatra već bila stigla do samih objekata", saopštili su iz Teritorijalne protivpožarne jedinice Strumica. Time je sprečena veća materijalna šteta - rečenica koja zvuči birokratski, ali iza nje stoji porodica koja će prespavati pod svojim krovom.

Apel koji je usledio poznat je, ali zato ne manje važan: da se ne pale strništa, otpad i suva vegetacija, a svaki primećeni požar odmah da se prijavi. „Vatra ne prašta, ali sa zajedničkom odgovornošću možemo da sprečimo katastrofalne posledice", poručili su vatrogasci. Pitanje je koliko bi se od ovih požara uopšte dogodilo da je ta odgovornost postojala pre nego što se zapali, a ne nakon što zagrmi sirena.