Dok Evropa grozničavo traži sigurne izvore bakra, a Poljska najavljuje investicije od preko 8,5 milijardi dolara u kritične minerale do 2030. godine, u Makedoniji jedan projekat vredan oko 350 miliona evra godinama stoji zamrznut kod putokaza koji pokazuje ka Ilovici i Štuki. Zemlja sedi na resursu za koji se cela Unija bori - i ne mrda.

Brojke koje nude zastupnici projekta su primamljive. Ilovica-Štuka bi, prema procenama, mogla da nosi preko 180 miliona evra godišnjeg prihoda, da poveća bruto domaći proizvod za oko 3 odsto i izvoz za oko 4 odsto, uz nova radna mesta i prihode za državni budžet i lokalne opštine. To je priča o rastu na papiru. Ali priča na terenu je drugačija - tamo se decenijama vodi borba između obećanja za radna mesta i straha za životnu sredinu.

Evropa žuri, mi stojimo

Kontekst je važan. Evropska unija identifikovala je 47 strateških projekata za iskop kritičnih minerala u 13 zemalja članica, sa ubrzanim postupcima za dozvole. Poruka iz Brisela je jasna: bez novih rudarskih investicija nema zelene i industrijske tranzicije. Predsednik Euromines-a, Mostrjom, upozorava da je zavisnost od uvoza strateški rizik - „ako nemate sopstvenu proizvodnju i ništa što biste ponudili u zamenu, onda ste potpuno zavisni od onih koji vam dostavljaju te materijale".

On ide i dalje, ukazujući na trgovinski rat između SAD i Kine: Peking već uvodi ograničenja za izvoz retkih zemnih elemenata, ne da bi zadržao sirovine, nego da bi izvozio finalne proizvode - na primer električna vozila umesto metala. To Kinu čini direktnim konkurentom evropske automobilske i odbrambene industrije. Drugim rečima, bakar danas nije samo ekonomsko, nego i bezbednosno pitanje.

Zabrinutost koja ne sme da se ignoriše

Ali priča o Ilovici ne može da se ispriča samo kroz prizmu miliona i strategije. Projekat godinama nailazi na snažan otpor upravo zbog ekoloških razloga - stanovnici regiona strahuju za vodu, zemlju i zdravlje. Baš zato svaki argument „za rast" mora da prođe kroz filter realnih posledica po ljude koji tamo žive. Iz lokalne inicijative „I zdravlje i posao" poruka je da odluke moraju da se temelje na zakonskim procedurama i stručnim analizama, „a ne na pretpostavkama, strahovima ili ličnim ubeđenjima".

I tu je pravi test. Bakar zaista nosi milijarde u Evropi, a Makedonija zaista ima potencijal koji druge zemlje koriste. Ali potencijal sam po sebi nije ni blagoslov ni prokletstvo - zavisi kako će se njime upravljati. Pitanje nije da li da se kopa ili ne, nego da li su institucije sposobne da donesu odluku koja istovremeno štiti i radna mesta i zdravlje ljudi. Dosad je, izgleda, najlakše im bilo da ne odluče ništa.