Postoje vile u Rimu koje se grade za goste i društvene mreže. I postoje one koje se grade za unuke. Marija Sole Torlonija - naslednica dve od najistaknutijih italijanskih dinastija, Anjeli i Torlonija - živi u jednoj od ovih drugih. Imanje u rimskoj okolini planirali su njeni dedovi i bake 1950-ih, a završeno je 1960. „Sve što danas postoji ovde zamislili su i stvorili moji dedovi i bake od samog početka”, kaže ona.

Glavna kuća je delo arhitekte Tomaza Bucija, koji ju je dizajnirao 1956. godine. Simetrija bez pompe, prilagođavanje terenu umesto arhitektonske arogancije. Kada vidite neki rimski arhitektonski projekat iz te ere, odmah prepoznajete - to nije luksuz novopečenih, to je diskretan stil ljudi koji generacijama imaju obilje i ne moraju ponovo da ga dokazuju.

Unutra, u centralnom okruglom salonu, nalaze se prepoznatljiva dela dekoratera Renca Mongjardina. To ime treba upamtiti - on je čovek koji je dekorisao najprestižnije italijanske kuće u drugoj polovini 20. veka. Sve što je uradio nosi pečat italijanskog dobrog ukusa: nije previše bogato, nije previše minimalno, i uvek s nekom istorijskom referencom koju samo domaćin poznaje.

Trpezarija je paradigma toga kako Italijani mešaju istoriju sa svakodnevicom - vrata su iz sicilijanske sakristije, porculan Ginori potiče s kraja 18. veka. To nije muzej. Ljudi tamo jedu pastu svake nedelje. „Dolazim iz dve izvanredne porodice i pokušala sam da upijem najbolje od svake”, kaže Marija Sole.

Dva portika - letnji i zimski - su zasebni životni prostori. U zimskom stoji bar od bambusa Pola Frenkla iz 1950. godine. Ne dizajnerski artefakt za gledanje - prosto šank gde se prave kokteli. Majolika podovi nose bukoličke rimske scene iz poljoprivrede, opet podsećajući da ovo nije aristokratska poza - to je sasvim realno porodično sećanje na to odakle dolazi bogatstvo: iz zemlje.

Štale se smatraju jednim od najlepših na svetu - i Marija Sole tu nije slučajno. „Prvi put sam sela na konja sa dve godine”, kaže. Njeno jutro je jahanje, pa doručak sa decom. Klasična evropska plemićka rutina, ali bez pretenzije. Imanje se ne otvara za filmska snimanja, ne iznajmljuje za venčanja, ne koristi se kao lokacija za časopise (osim retko za dokumentovan portret kao ovaj).

Marija Sole ne živi samo od porodične istorije. Godine 2013. sa Koradom Rodrigez d'Akri i Delfinom Pinardi osnovala je BLAZÉ Milano - brend sakoa po narudžbini fokusiran na modernu ženstvenost. Biznis radi samostalno, bez oslanjanja na porodično ime. Kada živiš u kući sa podovima iz 1956. i originalnim radovima babe na zidu, ne moraš da dokazuješ da imaš ukus. Samo ga pustiš da radi kroz proizvode.

Imanje Torlonija funkcioniše kao kompletna porodična struktura - biblioteka uz okrugli salon, kuhinja kao srce kuće, štale pune čistokrvnih konja, svaka soba zamišljena za određeni ritam života. Ne za goste. Ne za kameru. Za to kako se živi, svaki dan, 50 godina zaredom. To je razlika između bogatstva i nasleđa - bogatstva se kupuju, nasleđa se održavaju.