Postoji trenutak kada otvoriš frižider, vidiš jednu buratu i jasno ti je da u toj loptastoj beloj vrećici leži rešenje za večeru, za piknik, za nenajavljene goste, za sve. Italijanski sirni proizvod napravljen od mocarele spolja i kremaste stračatele iznutra najmanje je angažovan sastojak za najveću korist u kuhinji.

Prvo pravilo: burata mora biti sveža. Čuvaj je na 4 do 8 stepeni Celzijusa, uvek u originalnom pakovanju s tečnošću, i serviraj je na sobnoj temperaturi. Ako je izvadiš hladnu iz frižidera i odmah staviš na tanjir, krem se zgruda. Izvadi je 20-30 minuta pre obroka i pusti je da diše - ukus i tekstura će ti govoriti o razlici.

Najpoznatiji klasik: caprese sa buratom - paradajz, bosiljak, maslinovo ulje, so, biber. Tačka. Nema smisla dodavati pet drugih sastojaka kada ovih pet pravi magiju. Može i sa avokado tostom i inćunima, ako želiš nešto specifičnije za brunch - krem od burate omekšava so ribe, tekstura hleba nosi celu priču.

Za glavno jelo: tagliatelle s graškom, pečurkama i buratom - pasta koja se kuva 12 minuta, a sirni vrh ide u sos od maslinovog ulja i stračatele na kraju. Ili fetučini sa buratom i čeri paradajzom - ista ideja, samo u hladnoj letnjoj verziji. Alternativa koju mnogi ne znaju: pica sa buratom, rukolom i orasima - klasična margarita, plus ovo na kraju nakon pečenja.

Jedno iznenađenje iz repertoara: karpačo od cvekle sa buratom i pestom. Zvuči neobično, ali cvekla ima prirodnu slatkoću koja se balansira kremom burate, a pesto dodaje zelenilo. I vizuelno - kombinacija boja (tamnocrvena, bela, zelena) izgleda kao iz restorana sa zvezdama, a ne kao nešto što je napravljeno kod kuće za 15 minuta.

Sa buratom se ne igraš dugo. Ne pečeš je, ne kuvaš je, ne topiš je. Samo je serviraš takvu - i puštaš druge sastojke da igraju oko nje. To je cela filozofija: kvalitetan sastojak, minimalna intervencija, maksimalna slava.