Ima trenutaka kad jedan detalj otkriva više od cele biografije. Donald Tramp predstavio je nov, poseban dizajn američkog pasoša sa sopstvenim likom - izdat povodom 250-godišnjice države. Na slici, njegov portret stoji iznad predsedničkog stola, sa tekstom Deklaracije o nezavisnosti u pozadini i njegovim potpisom ispod. Skromnost očigledno nije bila deo dizajnerskog brifa.

Ali nije slika izazvala podsmeh, nego poruka kojom ga je objavio: „Dobrodošli, ali budite dobri!" Na prvi pogled bezopasno - dok se ne setite šta je zapravo pasoš. To je dokument koji se izdaje američkim građanima kad putuju u inostranstvo i omogućava im povratak u sopstvenu zemlju. Drugim rečima, Tramp poručuje sopstvenim sugrađanima da „budu dobri" kad se vraćaju kući - rečenica koja zvuči kao granično upozorenje za pridošlice, ne za domaće.

Društvene mreže nisu oprostile. Korisnici su se pitali da li predsednik uopšte razume čemu služi pasoš, a fraza je brzo postala predmet brojnih šala. Sitnica, naizgled - ali sitnica koja otkriva kako neko vidi sopstvenu ulogu: ne kao sluga građana, nego kao čuvar vrata koji odlučuje ko je „dovoljno dobar" da uđe.

Za nas na Balkanu, koji sa pasošima imamo složen odnos - vizni režimi, redovi pred ambasadama, čekanje da dokažemo da smo „dobri" putnici - ova scena ima gorak prizvuk. Kad lider najmoćnije zemlje sopstveni dokument pretvara u ličnu reklamnu tablu sa opomenom, pitanje nije da li je to sujeta. Pitanje je zašto na vrhu tako često završe baš oni koji vrh mešaju sa ogledalom.