Rat između Rusije i Ukrajine odavno se ne vodi samo na frontu - vodi se i po naftnoj infrastrukturi duboko u ruskoj teritoriji. U noći između 30. i 31. maja, rafinerija nafte u Saratovu se zapalila posle serije eksplozija, sa gustim crnim dimom nad industrijskom zonom i plamenom vidljivim izdaleka.

Prema izvorima s obe strane, napad su izvele ukrajinske bespilotne letelice, ciljajući izomerizacioni blok postrojenja - upravo deo čije je gađanje izazvalo požar. Saratovska rafinerija je jedna od starijih u Rusiji, s kapacitetom prerade od oko 4,8 miliona tona prema podacima iz 2023. Nije najveća, ali je deo mreže koja rusku vojnu mašinu hrani gorivom.

Istovremeno, udari su pogodili i skladišta nafte u regionima Rostov i Krasnodar, uključujući lučku zonu kod Taganroga i gorivska skladišta na jugu Rusije. Guverner Rostovskog regiona Jurij Sljusar izjavio je da su požari kod luke ugašeni bez izlivanja nafte, a dvoje ljudi je povređeno. Po njemu, ruska protivvazdušna odbrana oborila je gotovo 50 dronova nad regionom.

Brojka od 50 oborenih dronova, ako je tačna, govori dve stvari u istoj rečenici: da je napad bio masovan, i da ga odbrana nije uspela u potpunosti da zaustavi - inače rafinerija ne bi gorela. Zvanična saopštenja u ratu uvek balansiraju između „odbili smo sve" i „bilo je štete", a istina je obično negde između.

Strategija Kijeva je jasna: ako ne možeš da slomiš front, slomi gorivo koje ga hrani. Svaka zapaljena rafinerija je manje dizela za tenkove i manje prihoda za budžet. Rat iscrpljivanja vodi se dugim brojkama - tone prerađene nafte, milioni budžeta, dronovi po nekoliko hiljada evra protiv postrojenja vrednih milijarde. A kraj se, kao i obično, ne vidi od dima.