Vatrogasci iz Kavadaraca celo popodne su izlivali tone vode na deponiju „Melci”. Angažovana su i dva BTR-a Direkcije za zaštitu i spasavanje, čiji vodeni topovi izbacuju vodu do sto metara. Nije bilo dovoljno.

Vatra koja je izašla van deponije savladana je i vinogradi u okolini su zaštićeni, ali unutar gomile otpad je nastavio da sagoreva. Zato je gašenje vodom prekinuto i počelo je nešto drugo - deponija se zatrpava zemljom.

„Vetar je trenutno povoljan i dim ne ide ka Kavadarcima. Očekujem da tokom noći deponija bude zatrpana i dimljenje svedeno na minimum”, izjavio je direktor DZS Stojanče Angelov.

Vetar kao protivpožarna mera

Vredi se zadržati na toj rečenici, zato što je iskrena na način na koji saopštenja retko jesu. Ono što večeras deli Kavadarce od dima goruće deponije jeste smer vetra.

Zatrpavanje zemljom priznanje je da se vatra ne gasi - ona se guši. Otpad je i dalje tu, samo pod slojem zemlje. A prema prvim informacijama sa terena, koje su izneli i gradonačelnik Mitko Jančev i Angelov, uzrok požara je ljudski faktor. Nadležne službe utvrđivaće okolnosti.

Bukovo gori već godinama

To nije jedina deponija koja dimi ove nedelje. Na putnom pravcu Ohrid - Resen, stara deponija „Bukovo” ponovo je buknula 20. avgusta, a gust dim i miris zapaljene plastike naterali su stanovnike okolnih sela da zatvore prozore usred leta.

Stojan Stojanovski, koji upozorava na stanje na prevoju Bukovo, sasvim je direktan o čemu se radi: „Poslednjih pet-šest dana je strašno. Miriše od strane Resna pa sve do Kosela, posebno gore na prevoju, deset kilometara je nepregledno.” I dodaje: „To što je dim, nije dim od drveta ili trave, već od otpada koji se baca u kontejnere.”

On kaže da bi, ako se stanje nastavi, lično izabrao alternativni pravac - preko Galičice ili preko Kičeva. „Ne znam da li je pametno da ja i svi u kolima sa mnom to udišu.”

Prevoj Bukovo nije sporedna veza. To je jedan od pravaca kojima turisti stižu u ohridski region. Aktivisti iz „Zbogum Bukovo” godinama upozoravaju da su požari posledica neodgovarajućeg tretiranja otpada i da je trajno rešenje zatvaranje i sanacija.

Iz Kičeva - gde su otišli kamioni?

Treći slučaj je drugačiji, i možda najrečitiji. Stanovnici Kičeva alarmiraju da je nova velika divlja deponija stvorena u dolu između sela Ivančišta i Ehloec. Tvrde da je smeće doneto nakon raščišćavanja kičevske nelegalne gradske deponije - i da su kamioni javnog komunalnog preduzeća trebalo da odvezu otpad u regionalnu deponiju „Rusino” kod Gostivara.

Na društvenim mrežama objavljene su tvrdnje da je istovareno devet kamiona otpada, nakon čega je smeće pokriveno zemljom. Stanovnici strahuju da pri padavinama otpad može da stigne do vodotokova u području poznatom po svojim izvorima.

Iz Opštine Kičevo saopštili su da su obezbedili dodatnu finansijsku podršku za čišćenje i iznošenje otpada, i da on treba da se deponuje u „Rusino”. Tvrdnje stanovnika zasad nisu potvrđene od nadležnih i traže proveru.

Dve hiljade registrovanih, i mnogo više neregistrovanih

Ministarstvo životne sredine ima registrovano preko dve hiljade nelegalnih smetlišta u državi. Realan broj je veći, zato što male deponije pored puteva i u dolovima niko ne broji.

Prema Gordani Sofiji, suosnivačici kompanije iza nacionalne akcije čišćenja „Generalka vikend”, deo otpada stvaraju građani i građevinske kompanije koje ga, da bi izbegle troškove, bacaju na neodgovarajuće lokacije.

Tu je i suština. Kada raščišćavanje jedne deponije znači tovarenje kamiona, a nema evidencije gde su ti kamioni istovarili, onda je raščišćavanje premeštanje. Deponija nestaje sa jednog mesta i pojavljuje se na drugom - manjem, nevidljivijem, i bez ijednog dokumenta.

Kavadarci večeras zavise od vetra. Bukovo zavisi od toga da li će pasti kiša. A Kičevo zavisi od toga da li će neko proveriti gde su otišla devet kamiona.