Vetar od 130 kilometara na čas oborio je stotine stabala u Skoplju. Tačan broj niko ne zna. Prve prijave govorile su o 189 palih stabala, ali se i ta cifra pokazala kao previše skromna - samo na gradskom groblju u Butelu palo je oko 80, a u Karpošu i Aerodromu broj je u stotinama.

Iz Grada Skoplja objašnjavaju kuda ide sve to drvo. Palo lišće, sitne grane i ostali biljni otpad transportuju se na deponiju „Drisla”. Veća stabla i drvna masa prenose se u JP „Parkovi i zelenilo”, gde se skladište i pripremaju za dalju namenu.

Planovi su konkretni: od drvne mase da se izrađuju letnjikovci za Vodno, urbana oprema, klupe i ograde. Deo će završiti kao ogrev za socijalno ugrožene porodice, kroz saradnju sa Crvenim polumesecom i sa humanitarnom organizacijom „Sv. Spas”. U Gradskom parku, gde su oštećene desetine starih stabala, planira se sadnja 60 novih sadnica javora i jasena.

Ovo je dobro osmišljen plan i vredi to reći kada je nešto dobro osmišljeno. Drvo koje je palo i posečeno je ionako mora da ide negde - bolje u klupu ili u peć porodice koja ne može da plati ogrev, nego da truli na deponiji.

Ipak, 60 sadnica protiv stotina palih stabala je odnos koji sam po sebi nešto govori. Javoru i jasenu koji će bacati hlad kao ono što je palo trebaće trideset do četrdeset godina. To nije kritika sadnje - to je podsetnik koliko skupo se plaća svako staro drvo koje izgubiš, nezavisno od toga da li od vetra ili od građevinske dozvole.

Petog dana posle nevremena, u Karpošu se još radilo na raščišćavanju. Stabla koja su blokirala saobraćaj vađena su prva, a ona koja su ležala u zelenim površinama čekala su. Prioritet je logičan. Ali broj stabala koja se nisu vratila u grad ostaje jedina cifra iz cele priče o kojoj nema saopštenja.