Vlada zadržava povlašćene mere za gorivo do 18. maja, i najavljuje novi pad cena ove nedelje. Dizel je smanjen za 3 denara, benzin za 2 denara po litru. Premijer Mickoski tvrdi da će vlada zadržati „zaštitni standard" - prevod: niti jedan vozač neće platiti više dok je vlada na vlasti.

Ali ima jedan detalj koji se ne komunicira glasno. Vlasti istovremeno istražuju da li neke naftne kompanije iskorišćavaju subvencionisano gorivo i tiho ga reeksportuju u susedne zemlje. Prevod: neko možda kupuje sa smanjenom cenom, i prodaje u Kosovo, Albaniju ili Bugarsku po normalnoj. Tako državna subvencija nestaje pre nego što dopre do makedonskog vozača.

To nije nova šema. Dešavalo se i s subvencionisanim cigarama, sa subvencionisanim uljem. Kad postoji razlika u ceni između dve zemlje - i jedan pazar je subvencionisan - pojavljuju se „pazarska rešenja" koja na papiru su nezakonska, a u praksi se dešavaju svaki dan.

Pitanje koje treba postaviti: ako je subvencija do 18. maja, šta se dešava posle? Cene goriva u svetu se ne smanjuju - upravo obrnuto, sa ratom u Iranu i sa blokadom Hormuza, traže da rastu. Ako vlada prenese cene na vozače posle 18. maja - to će biti šok od 5-7 denara po litru. To znači da transport će skočiti, a sa transportom - i sve proizvode na pijaci.

Ironija je u tome što subvencija je politička odluka pred lokalnim izborima. Zato joj je dozvoljeno i povećanje javnog troška. Ali politička odluka ne može trajati večno - i kad se prekine, građani će je osetiti u dva paketa - u ceni benzina, i u cenama svega drugog. Tada će se subvencija pretvoriti u jednu od onih mera za koje se pamti da su postojale, ali niko ne može da kaže tačno kad su završile.