Evropske avio-kompanije pritiskaju Brisel. Traže ukidanje kompenzacije za kašnjenje letova. Traže ukidanje pravila o besplatnom prtljagu. Energetsku krizu koriste kao opravdanje. I ako ne uspeju, najavljuju bankrot do kraja godine.

Izvršni direktor Ryanair-a predviđa "propast evropskih avio-kompanija ako cena goriva ostane visoka". Poruka je jasna: ili Brisel olabavi pravila, ili će industrija da kolapsira. Klasičan slučaj korporativne ucene sa višedecenijskim uspehom.

Mali aerodromi u Evropi prvi će platiti cenu. Kad avio-kompanija prestane da leti ka tvom gradu zbog skupog goriva, tvoj aerodrom gubi putnike. Skoplje ima sreće - i dalje je u krugu dnevnih letova. Drugi regionalni centri - ne baš. To znači manje veza, manje opcija, više cene za one koji ostanu.

Regulativa o kompenzaciji pri kašnjenju leta jedan je od najvećih uspeha evropskog potrošačkog prava. Uvedena je 2004. godine. Od tada avio-kompanije moraju da plate do 600 evra za kašnjenje duže od tri sata. Bez nje, let koji kasni osam sati prolazi sa: "izvinjavamo se". Bez obaveze. Bez nadoknade.

Slično i sa prtljagom. U 2026. godini gotovo sve besplatne tarife u Evropi uključuju ručni prtljag do određene veličine. Neke čarter kompanije već naplaćuju ekstra. Traže da to postane standard. To znači da će let od 200 evra porasti na 250-280 sa prtljagom.

Za Balkan ovo je direktna cena. Makedonski putnik koji leti za Beč sa ručnim koferom platiće dodatnih 30-50 evra. Porodica od tri člana - sto evra preko budžeta. I to je ono što industrija zove "fleksibilnost". Brisel se još uvek opire. Ali pod ekonomskim pritiskom svako regulatorno pravilo odjednom postane "nefleksibilno". I obični ljudi plaćaju račun.