VMRO-DPMNE poslala je poruku koja u okviru makedonske političke retorike zvuči poznato: „Makedonija nema i ne sme da bude ponovo žrtva" politika Venka Filipčea i njegovog „mentora" Zorana Zaeva. To je odgovor na Filipčevu izjavu iz ove nedelje za podršku evropskog puta i potencijalnu saradnju sa VMRO-DPMNE-om za ustavne izmene.

Optužbe koje VMRO-DPMNE iznosi u saopštenju su konkretne: Filipče „nema lični kredibilitet", zavisi od „strane podrške" za političku moć, i zajedno sa Zaevim nudi „raspodobranu rasprodaju Makedonije" za lični spas. To je retorika koja radi u bazi VMRO - ali koja, izvan baze, zavisi od konkretnog fakta.

Konkretni fakt ove nedelje je: Filipče je ponudio zajedničku odgovornost za ustavne izmene sa VMRO-DPMNE. To je politički paradoks. Lider SDSM-a nudi partnerstvo sa opozicijom za ustavne izmene - iste izmene koje traže dve trećine većine u parlamentu, koje Bugarska traži kao uslov za evropsku integraciju, i koje SDSM ne može sam da izglasa.

VMRO-DPMNE odbija sa takvom stilizacijom - „raspodobrana rasprodaja". To znači: stranka ne želi da bude u istom razgovoru gde može biti optužena za to što odobrila. To je politička taktika - ali i politička blokada. Ustavne izmene bez dve strane neće proći. Bez ustavnih izmena, evropska integracija zastaje.

Pitanje koje se ne postavlja otvoreno: da li VMRO-DPMNE ima bolji plan? Stranka odbija Filipčev predlog, ali ne nudi alternativno rešenje za bugarska traženja. To je politika odbijanja bez alternative - standardni makedonski pristup u poslednjih 15 godina, i razlog zašto Makedonija još uvek nije u EU.

Građani su videli SDSM na vlasti pet godina. Videli su VMRO-DPMNE na vlasti još pet. Videli su koalicije, prevremene izbore, tri referenduma. Ono što nisu videli: odluku o tome kako Makedonija da napreduje bez svake strane da se pravi žrtva druge. To je priča koja još uvek čeka neko da je iznese poslednjom rečenicom - ne sa prvom.