Pitanje sa porazitelnom jednostavnošću ispratila je Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, do jermenskog rukovodstva: „Na čijoj ste strani?". Nije ovo diplomatska formulacija. To je jezik koji Kremlj koristi kada se partnerstvo pretvara u presmetku.

„Rusko društvo sa dubokom ogorčenošću zapamtilo je činjenicu da je Jermenija, koju smo navikli da smatramo prijateljskom, bratskom zemljom, poslužila kao platforma za teroriste", izjavila je Zaharova. Kontekst - Jerevan je primio ličnost koju Moskva smatra neprijateljskim elementom, dok jermenski premijer Nikol Pašinjan sve više gleda ka Briselu i sve manje ka Kremlju.

Jermenija je 2024. suspendovala članstvo u ODKB (ruski vojni savez), nakon što Moskva nije intervenisala pri azerbejdžanskom napadu na Nagorno Karabah. Zatim je usledila formalna izjava o nameri za članstvom u EU. Nedavni jermensko-evropski samit doneo je zajedničku deklaraciju koja priznaje to stremljenje. Putin je u aprilu upozorio da Jermenija ne može istovremeno biti u EU i u ruskom carinskom savezu. Sada Zaharova zaoštrava ton.

„Niko od sadašnjeg jermenskog rukovodstva nije ignorisao Zelenskog. Pa na čijoj ste strani?" - bio je drugi udar Zaharove. Prevod: ako vam je udobno sa ukrajinskim predsednikom, onda ne očekujte da vas mi gledamo kao saveznike. To je iskoni diplomatske igre - ne može se sedeti na dve stolice u ratu za koji svet traži jasne pozicije.

Za Balkan ovo je poučna priča. Zemlje koje su zavisile od Moskve za energiju, bezbednost ili političku podršku, sada doživljavaju svoje verzije ove dileme. Srbija još uvek zvanično odbija da se opredeli. Bugarska i Rumunija odavno su na zapadnoj strani. Jermenija je primer za ono što se dešava kada mala zemlja odluči da prekine vezu - cena je politicko obvinjenje od strane od koje nekad zavisila.

Da li ovo znači da će Jermenija odrešiti od svega ruskog? Ne. Ali znači da je era jednoznačnih savezništava na „post-sovjetskom prostoru" završena. Moskva to sada razume - i zato traži one koje još uvek može da disciplinira jezikom rodbinstva. Pitanje je da li će to funkcionisati u eri u kojoj svaki mali partner ima izbor, i u kojoj Brisel nudi alternative koje pre nisu bile moguće.