Donald Tramp je Evropskoj uniji postavio ultimatum: ispunite obaveze iz trgovinskog dogovora do 4. jula 2026, ili pripremite se za dramatično povećanje carina. Datum nije slučajno izabran - to je 250-godišnjica američke nezavisnosti, i Tramp želi političku pozornicu, ne samo trgovinsku odluku.

„Strpljivo čekam da EU ispuni istorijski trgovinski dogovor koji smo potpisali", izjavio je Tramp. Dogovor je onaj koji je sklučen u Škotskoj nekoliko meseci ranije i koji od tada stoji kao klasičan slučaj birokratskog odugovlačenja. Brisel veli da ne sve može da ide po američkim prioritetima. Vašington veli da je dugo čekao i da je strpljenja dosta. Ko je u pravu? Zavisi od toga ko definiše uslove.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prethodno je odbila Trampove pretnje sa automobilskim tarifama i pozvala Vašington da poštuje postojeći dogovor. Sada je u poziciji u kojoj ni prihvatanje ni odbijanje ultimatuma neće joj doneti pobedu. Ako se potčini, optužiće je za slabost. Ako odbije, evropska ekonomija plaća cenu.

U međuvremenu, tim oko Trampa tvrdi da postoji saglasnost između Vašingtona i Brisela da „režim koji ubija svoje građane ne sme da upravlja bombom koja može da ubije milione" - aluzija na iransku nuklearnu programu. Da li to znači da je i Iran deo trgovinskog paketa za pregovore? Sve je povezano u novoj američkoj diplomatiji: trgovina, bezbednost, energetika.

Za balkanske zemlje ovo su vesti sa posledicama. Makedonija, Srbija, Albanija - sve imaju trgovinske aranžmane preko EU-SAD odnosa. Kada se dva giganta sukobljavaju, bivše jugoslovenske republike teraju da izaberu stranu ili da trpe skrivene tarife. Zemlje koje još uvek traže ulaz u EU ili SAD investicije, ove konflikte doživljavaju kao sporedne udare. 4. jul 2026 je blizu. Da li će Balkan iskoristiti krizu za strateško pozicioniranje, ili će čekati da vidi šta ostaje posle vrteživanja - to zavisi od toga da li političari u regionu mogu da čitaju napred.