Prema analizi Politico-a, najveća prepreka za sporazum o okončanju sukoba SAD-a i Irana možda nisu ni tehnički detalji nuklearnog režima, ni trgovinske sankcije - već ego Donalda Trampa.

Trampov stil pregovaranja se zasniva na „gomilanju uvreda, ismevanju protivnika i insistiranju da pobeđuje u svemu", piše u analizi. To je stil koji funkcioniše u domaćoj politici SAD - ali ne i u međunarodnim pregovorima sa državama poput Irana, gde svaki kompromis mora biti uobličen tako da ne ponizi suprotnu stranu pred sopstvenim narodom.

Arapski zvaničnik iz Zaliva, citiran anonimno, rekao je: „Tramp očajnički želi da ovo završi. Ali Iranci za sada odbijaju da mu daju ono što mu treba da sačuva obraz i ode. I izgleda da ne shvata da i oni moraju da sačuvaju obraz."

Iranski zvaničnici su jasni: neće prihvatiti dogovor koji izgleda kao „potpuna kapitulacija pred Vašingtonom". Njihove „crvene linije" uključuju pravo na civilno obogaćivanje uranijuma - upravo ono što Tramp traži da bude trajno ograničeno. To je tehnički spor koji traje 20 godina. Ono što je novo je politička psihologija predsednika koji razmišlja u okvirima „pobeda vs poraz", a ne „održiv kompromis".

Tramp ima ličnu istoriju sa Iranom koja seže do krize sa taocima 1979. To znači da nije reč samo o politici - reč je o ličnoj osveti u formi državne strategije. Kada jedan pregovarač nosi 45 godina lične frustracije i snažan lični ego koji ne dozvoljava „polovične pobede", postizanje razumnog kompromisa postaje matematički nemoguće.

Za Balkan ovo nije daleko pitanje. Rat na Bliskom istoku direktno utiče na cene goriva, putni turizam i sigurnost vazdušnih koridora. Kada Tramp insistira na „pobedi sa kapitulacijom", a Iran to ne želi, produženi vojni sukobi postaju realnost. To znači: još jedna godina visokih cena goriva, još jedna godina pritiska na vazdušne operatere, još jedna godina ekonomije koja čeka „geopolitičko rešenje".

Pitanje koje Politico indirektno postavlja: može li jedan predsednik da se predomisli zbog potrebe za realnim dogovorom? Trampova istorija kaže - ne. Ali istorija Irana kaže isto - oni neće kapitulirati pred govorom. Kada su obe strane na ovom modelu, pregovori propadaju pre nego što počnu.