Savezni sudija u Njujorku u sredu je dozvolio objavljivanje dokumenta za koji se veruje da je poruka pred smrt Džefrija Epstajna - finansijera i seksualnog nasilnika koji je u avgustu 2019. pronađen mrtav u ćeliji na Menhetnu. Poruka je pisana rukom i pronašao ju je osuđeni ubica i bivši policajac Nikolas Tartaljone, koji je delio ćeliju s Epstajnom nekoliko nedelja pred smrt.

Okružni sudija Kenet Karas nije našao pravni razlog da poruka ostane tajna. Nije potvrdio njenu autentičnost, niti se bavi pitanjem ko ju je pronašao i kada. „Nijedna strana nije identifikovala protivrečan razlog koji bi opravdao da poruka ostane zapečaćena", presudio je Karas.

Poruku su priložili advokati koji zastupaju Tartaljonea. On je bio Epstajnov cimer u ćeliji oko dve nedelje u julu 2019. - upravo u periodu pred Epstajnovu smrt 10. avgusta 2019. Smrt je proglašena samoubistvom - nešto u šta veliki deo američke javnosti ni danas ne veruje.

Poruka - na rukom pisanom papiru, s napadima na istražitelje i frazama poput „muka bez zabave" - tabloidi će prevesti kao „predsmrtno pismo". Ali zanimljivije je: činjenica da je sud objavio dokument šest godina kasnije. Zašto sada? Zašto je Njujork Tajms tražio dokument prošle nedelje? Ko ima interes da slučaj Epstajn vrati u vesti 2026?

Za balkanske čitaoce, slučaj Epstajn ima ceo jedan sloj koji se retko prikazuje u našim medijima: Epstajn je bio blizak s više javnih ličnosti s Balkana, a njegove veze s ruskim oligarsima dokumentovane su u istražnim materijalima. Šest godina ćutanja o poruci je dugo. Šest godina ćutanja o spisku putnika u njegovom avionu - još duže.

Pitanje koje ostaje: da li to što se poruka pojavljuje sada znak nove pravne transakcije, ili samo način da se odvuče pažnja od velikog pitanja koje ostaje neodgovoreno - ko će na kraju odgovarati za to što je Epstajn čuvao u svojim arhivama?