Sobranje je dobilo novog ministra bez resora - Zulfikara Zejnulu, predsednika Demokratske partije Turaka u Makedoniji. Za njegov izbor glasalo je 67 poslanika, 13 je bilo protiv. Ali zanimljivije od broja glasova je računica koja stoji iza njega: ovim potezom koalicija predvođena VMRO-DPMNE dobila je još jednog poslanika u svoj tabor.

Demokratska partija Turaka dosad je bila deo Evropskog fronta, u koaliciji sa DUI. Sada prelazi ka vlasti. Time se većina predvođena VMRO-DPMNE, bez partnera VLEN i ZNAM, uvećava na 59 poslanika. Svako ko želi da razume zašto je jedan ministar bez resora važan - neka pogleda aritmetiku u Sobranju, a ne opis radnog mesta.

Nije slučajno što je izbor Zejnule bio odvojen od prethodne rekonstrukcije Vlade. Da je bio uključen u isti paket, premašio bi ustavni limit za promenu najviše jedne trećine ministara, što bi aktiviralo postupak za izbor sasvim nove vlade. Znači, ovde ništa nije slučajno - svaki korak je proračunat do poslednje odredbe Ustava.

Opozicija se nije uzdržala od sarkazma. Poslanici su ironično pitali da li je novi ministar zadužen „za ajran, bozu ili za Badenter”, insinuirajući da funkcija postoji ne da bi nekog predstavljala, već da bi učvrstila većinu. Oliver Spasovski je zatražio jasne detalje o obavezama i portfelju novog člana Vlade - detalje kojih, po pravilu, nema.

Premijer Hristijan Mickoski brani izbor frazom da „institucije treba da vode ljudi koji imaju odgovornost i kapacitet da rešavaju probleme građana”. Lepa rečenica za svaku priliku. Ali pitanje koje visi nad celom ovom rekonstrukcijom jeste da li građani dobijaju bolju vladu - ili samo jedan poslanik menja stranu na kantaru.