Petnaest hiljada radnih mesta. Svakog meseca. To je cifra kojom je predsednica Federacije nemačkih industrija Tanja Gener opisala tekuće stanje u nemačkoj industriji.

Razlozi koje navodi su geopolitički: američke carinske politike i sve veća industrijska moć Kine, koja stvara dodatni pritisak na nemačke kompanije. Federacija koju vodi okuplja oko 100.000 kompanija u kojima radi više od osam miliona ljudi, što znači da njena ocena nije glas jednog sektora, nego gotovo cele nemačke industrijske baze.

Gener smatra da postoji prostor za oporavak ako Nemačka preduzme pravovremene mere, a ključ vidi u investicijama u savremene tehnologije, posebno u veštačku inteligenciju. To je standardna formula industrijskih saveza svuda - kada su cifre loše, rešenje je uvek investicija u budućnost.

Problem sa tom formulom jeste što se radno mesto koje je nestalo ovog meseca ne vraća zato što će neka kompanija kupiti algoritam sledeće godine. Veštačka inteligencija u proizvodnji pre svega znači manje ljudi na liniji, a ne više. Ako je to odgovor na gubitak od 15.000 mesta mesečno, onda odgovor i problem dele isti pravac.

Za Balkan ovo nije daleka vest sa drugog kontinenta. Nemačka je decenijama krajnja stanica za radnike iz ovog regiona i glavno tržište za delove koji se proizvode u makedonskim i srpskim fabrikama automobilskih komponenti. Kada nemačka industrija gubi 15.000 mesta mesečno, to se nigde ne objavljuje kao vest iz Štipa ili Kumanova - ali porudžbine za podizvođače su te koje se prve smanjuju.

Da li neko u ovoj državi čita nemačku statistiku kao domaću? Bar oni koji planiraju nove industrijske zone trebalo bi.