Bujar Osmani je ponovo podelio snimak na kojem na tabli crta pregovarački okvir sa EU. Timčo Mucunski mu je uzvratio da je poslednji koji ima pravo da drži lekcije. Dvojica ministara spoljnih poslova, bivši i aktuelni, raspravljaju preko društvenih mreža o tome šta je prihvaćeno, a šta nije. Ovo je nivo na kojem se vodi najvažnija spoljnopolitička tema države.

Povod je tehničko pitanje sa teškim političkim teretom: da li su protokoli, odnosno zapisnici sa razgovora sa Bugarskom, deo Pregovaračkog okvira. Osmani tvrdi da četiri godine ponavlja da nisu, i da je taj korak konačno pređen nakon što je aktuelni ministar rekao da po njemu, i kao ministru i kao pravniku, protokoli nisu deo okvira. „Četiri godine trpim kritike, napade i uvrede. Četiri godine crtam po tablama, objašnjavam, ponavljam“, napisao je bivši ministar.

U snimku Osmani razlaže okvir na dva dela. U opštem delu, kaže on, nalaze se opšte odrednice za koje nema pisanog izveštaja Komisije i nema glasanja zemalja članica, i tu se nalaze Ugovor sa Bugarskom i pregledi iz člana 12 - pa otuda oni ne mogu biti prepreka. Posebni deo sadrži 35 poglavlja kroz koja država mora da prođe. Jedina hipotetička prepreka, prema njemu, mogao bi da bude Akcioni plan za manjine, koji se nalazi u putokazu za vladavinu prava, ali koji se ne odnosi na konkretnu manjinu.

Odgovor Mucunskog nije se odnosio ni na jedan od ovih argumenata. On mu je poručio da Osmani „vrlo dobro zna šta je pregovarao, šta je prihvatao i u kakvoj poziciji je ostavio državu“, i da je umesto trošenja energije na izvrtanje činjenica trebalo da pokaže političku odgovornost. Zatim je došao i najoštriji deo: političar koji nije uspeo da dobije poverenje ni svojih najbližih sugrađana u Čairu, ni svojih suseda, posle takvog poraza je poslednji koji treba da deli lekcije.

Ministar je dodao da je pozicija ove Vlade jasna i nepromenjena od prvog dana, da više od dve godine slušaju optužbe da će popustiti i prihvatiti sve što je ranije dogovoreno, a da su umesto toga delima pokazali doslednost i zaštitu makedonskih nacionalnih interesa.

Primetite šta nedostaje u celoj razmeni. Nema nijednog dokumenta. Nema objavljenog teksta Pregovaračkog okvira sa označenim mestom gde stoje protokoli. Nema pravnog mišljenja. Ima snimak sa tablom i ima status na Fejsbuku sa izbornim rezultatom u Čairu kao argumentom. Građanin koji želi da razume da li je država blizu ili daleko od EU ostaje sa dve tvrdnje i nula dokaza.

Ako protokoli zaista nisu deo okvira, to je dobra vest koja zaslužuje institucionalnu potvrdu, a ne repliku na društvenoj mreži. Ako jesu, onda i Osmani i Mucunski duguju objašnjenje tom istom građaninu. Skretanje razgovora na to ko je kako prošao na lokalnim izborima ne odgovara ni na jedno od ta dva pitanja - ali odlično pokriva činjenicu da odgovora još uvek nema.