AI agenti koji glume lake žrtve: australijski Apate drži prevarante na liniji, dosad kroz 2,5 miliona razgovora

Ko je dobio poziv od „banke” ili poruku o „pošiljci koja čeka”, zna pravilo: spusti slušalicu i blokiraj. Australijski startap Apate radi suprotno. Njegovi agenti sa veštačkom inteligencijom odgovaraju na pozive, otvaraju sumnjive linkove, ulaze u grupe na društvenim mrežama i glume naivne žrtve - različitog uzrasta, pola, akcenta i jezika. Cilj je da prevarant ostane na liniji dovoljno dugo da otkrije račune, kripto-novčanike, telefonske brojeve i lažne sajtove sa kojima radi.

Kompanija je osnovana 2024. godine, na osnovu istraživanja Univerziteta Makvori u Sidneju, i ima 20 zaposlenih. Prema njenim sopstvenim brojkama, agenti su dosad prevarantima potrošili oko 17 godina vremena, kroz 2,5 miliona razgovora, a svakog dana vode desetine hiljada novih. Klijenti im mogu zadati i konkretnu misiju - na primer, da izvuku broj bankovnog računa ili adresu kripto-novčanika.

Ideja je rođena na porodičnom pikniku. Osnivač i izvršni direktor Dali Kafar dobio je poziv od prevaranta i, za zabavu dece, držao ga na liniji 44 minuta. Tada je shvatio da su to 44 minuta u kojima prevarant nije pljačkao stvarnog čoveka. Suosnivač Bred Džof kaže da industrija reaguje kasno: „Najveći deo industrije radi tek pošto je šteta već napravljena.” Ime, objašnjava, dolazi od Apate, starogrčke boginje obmane - „prikladno, s obzirom na to šta rade naši agenti”.

Među klijentima su Commonwealth Bank of Australia, operater TPG Telecom, komunalna preduzeća i vladine agencije. TPG je preusmerio skoro 590.000 poziva ka agentima Apatea. Commonwealth beleži 76 odsto manje javno prijavljenih gubitaka od prevara, a neimenovana australijska banka uz pomoć agenata prekinula je 22 kampanje prevaranata. U avgustu je kompanija prikupila 8,15 miliona dolara (oko 7 miliona evra) početne investicije, ukupno nešto manje od 10 miliona, i sada otvara kancelariju u Londonu i povećava prisustvo u SAD.

Zašto je ovo više od zabavne priče: i sami prevaranti koriste veštačku inteligenciju. FBI je 2025. godine dobio preko 22.000 prijava za kriminal povezan sa AI, sa gubicima od oko 893 miliona dolara - od toga preko 632 miliona samo od investicionih prevara, sa lažnim AI videima poznatih ličnosti i direktora. Otvara se trka u kojoj obe strane angažuju mašine za laganje. Džof to kaže bez trunke stida: „Verovatno smo jedan od retkih biznisa na svetu koji slave kada ljudi psuju naš proizvod.”

Brojke dolaze od same kompanije i teško se proveravaju spolja. Ali model je jasan: umesto da se svaki građanin sam brani, neko sistematski krade vreme prevarantima i skuplja dokaze protiv njih. Da li bi neka banka ili telekom operater u regionu uložio u ovakvu odbranu - ili ćemo se i dalje oslanjati na „spusti i blokiraj”?