Alis Vajdel se nije krila. U letnjem intervjuu za nemacku javnu televiziju, liderka AfD izlozila je plan bez ijednog ublazavanja: izlazak iz evra, zatvorene granice, izlazak iz Sengena. Tri recenice koje razglobljuju celu arhitekturu evropskog projekta koji je Nemacka gradila sedamdeset godina.

Za valutu tvrdi da je "Nemacka bila znatno bolje pre uvodjenja evra" - prema njoj, zajednicka valuta oslabila je nemacku privredu i smanjila bogatstvo domacinstava. Za granice je bila jos kraca: "Zatvoricemo ih i izaci iz Sengena". Plus masovne deportacije, strozija pravila za drzavljanstvo i ukidanje azilantske zastite za Sirijce.

Ovo nije marginalna stranka koja vice iz poslednjeg reda. Pred izbore u Saksoniji-Anhalt 6. septembra, AfD ima preko 40 odsto podrske. Na nacionalnom nivou stoji na 27 odsto - pet poena ispred CDU Fridriha Merca, koji ima 22. Vajdel je rekla i ono sto najvise boli: "Vladacemo u prvim saveznim pokrajinama. I vladacemo na saveznom nivou."

Ko je otvorio vrata

Stranka koja je startovala 2013. godine kao akademska, evroskepticna inicijativa protiv spasavanja Grcke, danas je nacionalisticka snaga na desnici. Izmedju te dve tacke stoji decenija u kojoj su mejnstrim stranke drzale strategiju bojkota - nikakva saradnja, nikakav razgovor, zid. Rezultat tog zida je stranka sa 27 odsto.

Za Makedoniju ovo nije daleka nemacka tema. Sengen nije apstrakcija ni za koga ko je cekao na granicnom prelazu, a evro je valuta u kojoj se obracunavaju i plate onih koji rade u inostranstvu i cene kod kuce. Kada druga najveca stranka u najvecoj ekonomiji EU otvoreno kaze da zeli da rasklopi i jedno i drugo, pitanje nije da li ce se to desiti sutra - pitanje je sta ostaje od obecanja na koje cekamo dvadeset godina.

Vajdel je ekonomistkinja, bivsa zaposlena u Goldman Saksu, govori mandarinski. Nije nikakva ulicna figura i bas u tome je poenta: glasovi joj ne dolaze sa margine, nego od biraca koji smatraju da ih mejnstrim ne slusa. Poznata scena?