Novi sef najviseg bezbednosnog tela u Iranu, Mohsen Rezai, uputio je upozorenje susednim drzavama: ako se prikljuce americkom ekonomskom pritisku na Teheran, bice tretirane kao neprijatelji. „Te zemlje ce biti smatrane neprijateljima i napascemo njihove interese”, izjavio je.

Do sada je, tvrdi Rezai, Iran udarao samo vojne baze. „Jos nismo napali nijedan americki ekonomski interes”, rekao je, ali je dodao da bi se to moglo promeniti - sledece na redu mogle bi biti americke trgovinske i naftne kompanije u blizini Irana. Najavio je i da bi Iran mogao da pogodi trgovinske puteve za naftu izvan Persijskog zaliva.

Kada pretnja postane tarifa

Najneobicniji detalj u izjavi nije pretnja, nego ono sto je doslo posle nje: Rezai je potvrdio da traju pregovori sa Omanom o upravljanju moreuzom i najavio naplatu taksi za prolazak. To je promena zanra - od ratne retorike ka naplatnoj rampi. Ko ce placati tu taksu i kome ce se obracunavati, ostaje nerazjasnjeno.

Sa druge strane, americki predsednik Donald Tramp vodi kampanju za ekonomsku izolaciju Irana, sa pretnjama „ogromnim ekonomskim posledicama” za svaku drzavu koja pomaze Teheranu. Tramp je vise puta sugerisao da bi Ormuski moreuz mogao da se proglasi americkom teritorijom: „Mi ga kontrolisemo preko blokade i dopada mi se ideja da ga proglasimo teritorijom.”

Susedi se vec opredeljuju

Retorika vec ima posledice. Ujedinjeni Arapski Emirati objavili su da prekidaju sve trgovinske i finansijske transakcije sa Iranom. Vasington sprovodi operacije nazvane „Ekonomski gnev” - ciljane sankcije i pomorsku blokadu kako bi ogranicio iranski izvoz nafte.

Kroz Ormuski moreuz prolazi znacajan deo svetske nafte, i svako zatezanje tamo se oseca u cenama mnogo dalje od Zaliva. Balkan to zna - nema sopstvena naftna polja, a ima potpunu izlozenost svakoj odluci donetoj u Teheranu ili Vasingtonu. Razlika je sto ovde niko nas ne pita pre nego sto se odluka donese.