U prvoj polovini godine Albaniju je posetilo preko 5 miliona stranih državljana - tačno 5.059.069, što je rast od 6,2 odsto u odnosu na lani. Brojke je objavio albanski zavod za statistiku INSTAT, i na prvi pogled izgledaju kao još jedno poglavlje priče o albanskom turističkom bumu koji godinama puni plaže Jonskog mora strancima.

Veći deo posetilaca dolazi iz Evrope, pri čemu Južna Evropa učestvuje sa čak 66 odsto evropskih dolazaka. Čak 98 odsto stranaca ušlo je za lične svrhe - dakle, radi odmora - dok su ulazi iz poslovnih razloga pali za 17,7 odsto. Slika je jasna: sused na jugozapadu postaje sve moćnija letnja destinacija, a njegovi Saranda, Drač i Ksamil više nikome na Balkanu nisu tajna.

Ali iza pozitivnih brojki ima i jedna neizgovorena rečenica. Prema albanskom ministarstvu za turizam, broj turista ipak nije po očekivanjima - a razlog su, kažu, protesti koji već skoro dva meseca traju u Tirani. Politička nestabilnost, dakle, uzima danak i tamo gde se najmanje želi - u turističkoj sezoni, u periodu kada je svaki dan na plaži prihod za neku porodicu.

I tu leži pouka koja vredi i za nas. Turizam je najosetljivija industrija na politički nemir - gost ne čita izborne rezultate, ali čita naslove o protestima i brzo menja destinaciju. Albanija je godinama gradila turističku reputaciju i kapacitete, ali jedna politička kriza u glavnom gradu dovoljna je da ohladi očekivanja. Pitanje za svaku balkansku državu koja se oslanja na leto je isto: koliko dugo ekonomija može da raste dok politika gori?