Laboratorija Prentis postoji od aprila ove godine. Ima nešto više od 25 zaposlenih. I pregovara da skupi 100 miliona dolara (oko 92 miliona evra) pri proceni vrednosti od jedne milijarde dolara. Četiri meseca postojanja, milijarda vrednosti - to je matematika koja funkcioniše samo u jednoj industriji na svetu.

Ono što Prentis gradi nije još jedan konverzacioni model. Kompanija trenira svoje modele da gledaju kako kancelarijski radnici kliktaju kroz dokumente i sisteme, da bi zatim napravila agente koji će sami upravljati računarom i završiti posao. Obrada osiguravajućih zahteva. Carinski povraćaji. Tačno oni zadaci gde čovek danas pretražuje fascikle i unosi podatke u tri različita sistema.

Osnivač i izvršni direktor je Ritankar Das, sa 31 godinom. Najmlađi nosilac univerzitetske medalje Berklija u više od jednog veka - diplomirao je sa 18 godina na dvojnom smeru, potom master na Oksfordu, potom napušten doktorat u Kembridžu. Od 2014. vodi holding kompaniju po imenu Titan, koju opisuje kao namerni povratak starom modelu Berkshire Hathawaya - holding koji se finansira iz sopstvene prodaje umesto iz spoljnih fondova.

Druga dva imena na vizitkarti su teža. Rid Hofman, suosnivač LinkedIna i partner u Greylocku, rani investitor u OpenAI, čovek koji se prošlog meseca povukao iz borda Microsofta posle skoro jedne decenije. I Mark Pinkus, osnivač Zynge, koji sada vodi investicionu firmu sa Hofmanom kao savetnikom. Za obojicu je Prentis sporedan posao. Za procenu vrednosti, njihova imena su polovina argumenta.

Brojke koje kompanija sama stavlja na sto

Prema ljudima upoznatim sa pregovorima, Prentis je već potpisala ugovore vredne do 50 miliona dolara sa nekoliko klijenata - zdravstvenom upravljačkom organizacijom, proizvođačem, proizvođačima robe i odeće. Investitorski materijali projektuju godišnju stopu prihoda od oko 75 miliona dolara do trećeg kvartala ove godine.

Ovde vredi čitati sitna slova, jer ih je sama kompanija napisala. Te brojke, stoji u njenoj prezentaciji, procenjena su godišnja vrednost izračunata na osnovu ugovorene naknade od 20 odsto od ušteda - ne priznati prihod - i „zavise od rezultata i podložne su konačnom izvršenju“. Drugim rečima: ako softver uštedi pare, biće prihoda. Ako ne uštedi, brojka je želja na papiru. To nije prevara, to je normalan način obračuna u ovoj industriji - ali nije isto što i pare na računu, a u naslovima se redovno tretira kao da jeste.

Kompanija tvrdi da njen model Hive-32B nadmašuje GPT-5.4 kompanije OpenAI i Claude Opus 4.6 kompanije Anthropic na dva testa za upravljanje računarom. Tvrdi i da košta oko deset puta manje po zadatku od vodećih modela zato što je manji i jeftiniji za pokretanje. Nijedan od tih rezultata nije nezavisno proveren.

Tržište na koje ulazi nije prazno. Anthropic, OpenAI i laboratorija Mire Murati rade na istom, a Anthropic je ove godine direktno kupio startap firmu Vercept iz Sijetla, zadržao osnivače i ugasio njen proizvod. Kada giganti kupuju ljude i gase proizvode, to je signal koliko ozbiljno shvataju ovo polje.

Posao koji ovi agenti automatizuju - unos podataka, obrada potraživanja, administrativno pretraživanje - tačno je ono što region prodaje kao uslugu stranim klijentima. Ovde nije reč o dalekoj američkoj priči o venčer kapitalu. Ako se milijarda dolara uliva u mašinu koja taj posao radi jeftinije, pitanje koje dolazi nije da li, nego kada.