Prosečna neto plata u maju iznosila je 49.544 denara - rast od 8,2 odsto na godišnjem nivou. Sindikalna minimalna korpa za isti mesec iznosila je 68.743 denara. Razlika je 19.199 denara. Drugim rečima, jedna prosečna plata pokriva oko 72 odsto izračunatih osnovnih troškova za četvoročlanu porodicu.

Rast je stvaran i ne zaslužuje cinizam. Prema Državnom zavodu za statistiku, prosečna bruto plata dostigla je 74.482 denara, a najveći godišnji rast zabeležen je u snabdevanju vodom i upravljanju otpadom, u umetnosti, zabavi i rekreaciji, kao i u transportu i skladištenju. Troškovi života u maju bili su viši za 4,8 odsto u poređenju sa prošlom godinom - dakle plate rastu brže od cena. Matematički, to je dobra vest.

Problem je što se matematika ne raspoređuje jednako

Prosečna plata odnosi se na jednog zaposlenog, dok je sindikalna korpa model za četvoročlano domaćinstvo. U porodici sa dvoje zaposlenih ukupan prihod je viši i poređenje je povoljnije. Ali upravo zato je važno šta pokazuje drugi kraj raspodele.

Minimalna plata iznosi 26.046 denara. Dve minimalne plate zajedno su 52.092 denara - za 16.651 denar manje od majske sindikalne korpe. Dakle domaćinstvo u kojem oba roditelja rade legalno, puno radno vreme, za minimalnu platu, ostaje ispod izračunatog minimuma. Bez luksuza, bez neplaniranih troškova, bez prostora za štednju.

Brojka koje nema u saopštenju

U makedonskom saopštenju za maj objavljena je prosečna plata, ali ne i medijalna. To ne znači da je prosek netačan - znači da javnost dobija samo jedan deo slike. Prosek može biti podignut manjim brojem visokih plata, bonusima i dobro plaćenim sektorima. Medijana pokazuje središnjeg zaposlenog: čoveka iznad kojeg je jedna polovina svih zaposlenih, a ispod kojeg druga.

Koliko ta razlika menja, vidi se kod suseda. U Srbiji je prosečna neto plata u maju iznosila 118.398 dinara, ali srpski Republički zavod za statistiku objavljuje i medijanu - ona je bila 93.277 dinara, odnosno oko 79 odsto prosečne. Razlika između te dve brojke je 25.121 dinar. Isti mesec, ista zemlja, dve sasvim različite priče u zavisnosti od toga koju brojku uzmete za naslov.

Bez medijane, bez podataka po dohodovnim grupama i bez jasnog prikaza koliki deo zaposlenih je ispod proseka, brojka od 49.544 denara postaje više politička nego socijalna informacija. Vlast ističe rast, opozicija ističe prazan novčanik, a domaćinstva žive u razlici između prihoda koji su dobila i troška koji moraju da plate.

Dostojanstvena plata nije plata koja pokriva samo hranu i račune. Ona treba da ostavi prostor za zdravlje, obrazovanje, odmor, neplanirani trošak i bar malu ušteđevinu. Sa 72 odsto pokrivenosti korpe, tog prostora nema. Sledeće saopštenje ponovo će doneti nov prosek. Važnije pitanje ostaće isto: koliko je ljudi zaista blizu tog proseka, a koliko je daleko ispod njega.