U jednoj prostoriji biblioteke u južnoj Filadelfiji, dvadesetak odraslih ljudi sedi na dečjim stolicama, na šarenom tepihu koji decu uči da je M za mesec. Niko od njih nije tu zbog azbuke. Došli su na radionicu pod nazivom „Izbegavanje veštačke inteligencije“, gde im bibliotekar Čarli Bejli korak po korak pokazuje kako da isključe Apple Intelligence i Gemini sa sopstvenih telefona.

„Inspirisao me osećaj frustracije kod ljudi zbog toga što im se ovi alati nameću“, kaže Bejli. „Alati koje niko nije tražio, a odjednom su svuda u našim životima.“

Čas traje jedan sat. Prvo objašnjenje kako rade konverzacioni modeli, zašto bi neko želeo da ih koristi i zašto bi neko želeo da ih izbegne. Zatim - redom kroz sve veće platforme i uređaje, sa uputstvima bačenim na projektor, kako se isključuje svaka pojedinačna funkcija. „Kao bibliotekar, mislim da je važno da se ovo gleda kao unapređenje digitalne pismenosti i pomaganje ljudima da povrate kontrolu“, kaže Bejli. „Naročito kada dizajn izgleda kao da prisiljava upotrebu.“

Ideja se širi brže od same tehnologije koju izbegava

Bejli je ideju preuzeo od Hane Sajrus, bibliotekarke u Mejnu, nakon što je ona objavila tekst o sopstvenoj radionici. Posle objave javile su joj se desetine bibliotekara iz celog sveta. „Ovo mi se nikada nije dogodilo sa bilo čim što sam radila“, kaže Sajrus. „Niko mi dosad nije pisao: možeš li da mi daš svoje slajdove za uvod u računare.“

U biblioteci u Bangoru, gde radi, na njene uobičajene časove dolazi desetak ljudi. Na prvoj radionici za izbegavanje veštačke inteligencije morala je da zatvori prijave na 30 ljudi, otvori listu čekanja i pusti prenos preko interneta. Sa prenosom, svakoj od prve dve radionice prisustvovalo je oko 70 duša. U Filadelfiji, objava biblioteke na Instagramu skupila je preko 2.000 lajkova i 220 deljenja, kada uobičajene objave ne prelaze nekoliko desetina. Bejli je morao da zakaže drugi termin.

„Kao informacionom profesionalcu, dobro je videti da su ljudi skeptični“, kaže on. „Bilo je dobro videti koliko ljudi deli ovaj osećaj.“

Nije borba protiv tehnologije - to je borba za dugme

Najzanimljiviji deo radionice nisu slajdovi, nego kada ljudi počnu sami sebi da daju savete. Jedan učesnik je objasnio da ako se Google pretrazi doda niz „&udm=14“, rezultati generisani veštačkom inteligencijom nestaju. Bejli ga je zapisao na tabli, pored lozinke za vaj-faj mrežu za tinejdžere.

„Moraš da prođeš kroz sve da bi kupio kuću u današnjem svetu, a za dve godine može da ti nikne centar za podatke pored nje“, kaže jedan od prisutnih. Druga učesnica kaže da joj se veštačka inteligencija gura na poslu i da svaki put pomisli na životnu sredinu - ali odmah dodaje da nije protiv same tehnologije: „Nisam protiv kada je reč o medicinskim probojima.“

Sajrus kaže isto sa druge strane. Ona sama navodi koliko je korisno optičko prepoznavanje teksta pri skeniranju starih dokumenata u biblioteci. Spor, dakle, nije o tome da li je tehnologija dobra. Spor je o tome ko odlučuje kada će se uključiti.

„Mislim da je prisilno nametanje ovih alata na uređaje ljudi kap koja preliva čašu“, kaže ona. „Svest raste odavno da ove kompanije imaju preveliki uticaj na nas i da ove proizvode ne koristimo onako kako bismo želeli.“

Tu ima nešto što vredi primetiti. Ovo nije protest tehnofoba, niti akademska rasprava. Ovo su biblioteke - institucije čiji je posao da ljudima daju pristup informacijama - koje spontano počinju da uče kako se isključuje nešto što niko nije tražio. Kada mesto koje decenijama uči kako da se uključiš u tehnologiju počne da uči kako da se isključiš, to nije priča o veštačkoj inteligenciji. To je priča o tome ko drži prekidač.