Kada Karlos Alkaraz udje u tezak trenutak na terenu, kaze sebi tri reci naglas: "Karlitose, napravi magiju." Nije poza za kamere - to je tehnika koju psihologija poznaje dobro, i koju svako od nas moze da koristi, a da ne odservira nijedan gem u zivotu.

Ono sto sportista radi zove se unutrasnji dijalog - nacin na koji govorimo sami sebi kada smo pod pritiskom. Tereza Hero, trenerka za licni razvoj, objasnjava mehanizam jednostavno: "Nacin na koji govorimo sami sebi moze da poveca samopouzdanje, da nam pomogne da smirimo zivce i zadrzimo fokus u trenucima pritiska." Nervoza ne nestaje - samo prestaje da zauzima ceo prostor u glavi.

Razlika koju Hero naglasava je kljucna: motivacija nije sujeta. Motivacija te podseca na ono sto vec imas da bi se snasao; sujeta trazi tudje odobrenje i osecaj nadmoci. Kada sebi kazes "daću sve od sebe", to je motivacija. Kada sebi kazes "ja sam bolji od svih", to je nesto drugo, i ne drzi dugo.

Prakticni deo je jednostavniji nego sto zvuci. Prvo, primeti kako sebi govoris kada stvari krenu naopako - vecina ljudi nije ni svesna koliko ostro se tuku iznutra. Drugo, zameni blokirajuci glas recenicom koja vodi ka dejstvu: umesto "ne mogu", reci "pokusacu najbolje sto umem". Treće - i najvaznije - vezbaj to pre vaznih trenutaka, ne improvizuj pod pritiskom.

Balkanac je majstor u jednom: da tuce sopstveno samopostovanje sa generacijama iskustva. "Od mene nema nista", "necu uspeti", "drugi su bolji" - to su recenice koje slusamo kod kuce od malih nogu. Zato ova vest nije o tenisu. Ako momak koji servira za milione mora svesno da vezba kako sebi govori, mozda i mi mozemo da prestanemo da budemo svoj najostriji kriticar u sopstvenoj glavi.