Oko jedan sat po ponoći, na autoputu M3 u istočnoj Mađarskoj, poljski autobus sleteo je s kolovoza kod Mezekeresteša i prevrnuo se. Dvanaest ljudi je poginulo, desetak je teško povređeno, a desetine drugih izvukle su se s lakšim povredama. Jedanaestoro poginulih bilo je mrtvo još na mestu nesreće; još jedan je preminuo u bolnici.

Autobus je prevozio 57 putnika i dva vozača, a putovao je iz Srbije ka Poljskoj. To znači da je vozilo prešlo celu rutu kroz region pre nego što je stiglo do mađarskog autoputa - istu rutu kojom se svakog letnjeg vikenda kreću desetine autobusa punih naših ljudi.

Spasavanje je trajalo satima. Policija i vatrogasci morali su da izvlače zaglavljene putnike kroz prozore, a da bi podigli oštećeno vozilo od 24 tone pozvana je i civilna kranska tehnika. Tek podizanjem zadnje osovine mogli su da stignu do onih koji su ostali pritisnuti pod autobusom.

Vozač je pritvoren

Prema prvim informacijama, najverovatniji uzrok je zaspivanje za volanom. Vozač je priveden, a deo autoputa bio je zatvoren za istragu i uviđaj. Poljska je poslala drugi autobus za preživele.

I tu dolazi pitanje koje nije mađarsko, niti poljsko. Autobus s 59 duša na dugoj noćnoj ruti s dva vozača - koliko sati je ko od njih bio za volanom, da li su propisane pauze uzete, i ko to kontroliše dok vozilo prolazi kroz četiri države? Tahograf će reći. Pitanje je da li neko gleda u njega pre nesreće, ili tek posle nje.

Noćne međunarodne linije kroz Balkan i Centralnu Evropu rade po istom modelu deceniju za decenijom: najjeftinija karta, najduža ruta, najmanje sna. Dvanaest porodica danas broji prazna mesta - a nadzor nad tim rutama i dalje se uglavnom oslanja na to da se ništa ne desi.