Deset miliona slobodnih radnih mesta objavljenih širom Evrope između aprila 2025. i marta 2026. godine. I najtraženija grupa radnika nije ona o kojoj se piše svaki dan.

Prema analizi tržišta rada kompanije BestBrokers, izrađenoj na osnovu podataka Evrostata i evropske mreže EURES, na prvom mestu su tehnički radnici - 731.953 slobodna mesta. Zatim profesionalni saradnici u administraciji (630.033), radnici u metaloprerađivačkoj i mašinskoj industriji (596.701), operateri mašina i postrojenja (522.808) i vozači (519.386).

Nijedno od prvih pet mesta nije za programera ili inženjera za veštačku inteligenciju.

Paradoks koji Nemačka najbolje pokazuje

Nemačka istovremeno gubi zaposlene - oko 32.000 između prvog kvartala 2025. i prvog kvartala 2026. - i traži ljude za više od 2,4 miliona radnih mesta. Holandija ima čak 2,83 miliona objavljenih slobodnih mesta, s drugom najvišom stopom zaposlenosti u Evropi (83,3 odsto). Zajedno, te dve zemlje traže preko 5,2 miliona radnika, a obe su zabeležile pad zaposlenosti.

Dakle problem nije to što nema radnih mesta. Problem je što nema ko da ih popuni.

Isto se ponavlja svuda. Švedska je objavila oko 285.000 slobodnih mesta, a broj zaposlenih joj se povećao samo za 32.000. Finska je tražila preko 109.000 radnika, a izgubila oko 11.000 zaposlenih. Belgija je imala preko 1,2 miliona oglasa, a rast zaposlenosti od samo 21.000 ljudi.

Gde stojimo mi u toj tabeli

Prosek zaposlenosti u Evropskoj uniji je 76,3 odsto. Jedanaest zemalja ima preko 80 odsto, s Maltom na vrhu (83,4) i Holandijom (83,3), a slede ih Češka (82,8).

Na drugom kraju skale je Turska sa 57,3 odsto, a među zemljama s nižim stopama analiza navodi i Makedoniju, Italiju i Rumuniju.

To je podatak koji vredi ostaviti da odstoji jedan minut. Kontinent koji traži 10 miliona ljudi graniči se sa zemljama u kojima znatan deo radno sposobnog stanovništva nije u radnom odnosu. Obe stvari postoje istovremeno, na nekoliko stotina kilometara razlike.

Ko raste, ko se prazni

Između prvog kvartala 2025. i istog 2026, Španija je dodala oko 430.000 zaposlenih - više od bilo koje druge evropske zemlje. Slede Portugal sa 82.000, Grčka sa 34.000, Hrvatska sa 16.000 i Kipar sa 12.000. Tih pet zajedno - oko 574.000 novih zaposlenih.

U istom periodu Turska je izgubila 392.000 zaposlenih, najveći pad u Evropi. Nemačka oko 32.000, Italija 24.000, Slovačka 25.000. Procentualno, najveći pad imaju Mađarska (1,34 odsto), Turska (1,32) i zatim Slovenija, Slovačka i Srbija (1,14 odsto).

Najbrže rastu Kipar (2,52 odsto) i Malta (2,22 odsto) - dve male ekonomije u velikoj meri zavisne od stranih radnika, gde turizam, ugostiteljstvo, transport i trgovina nastavljaju da stvaraju mesta.

Nije važno samo koliko rade, nego kako

I jedan podatak koji retko ulazi u naslove. Prema istraživanju Eurofounda, oko 18,8 odsto radnih mesta u EU može da se klasifikuje kao ranjivo - kombinacija niskih prihoda, nesigurnosti radnog mesta i nedostatka određenih prava.

Dakle skoro jedno od pet radnih mesta u Uniji - u zemljama koje se uzimaju kao odrednica za uređeno poslovanje - nosi niske prihode i nesigurnost. To je korisno znati pre nego što se potpiše ugovor preko oglasa s EURES-a.

A nastavnici

U Poljskoj, Bugarskoj i Estoniji nastavnici su među najtraženijim profesijama - preko 18.900 otvorenih mesta samo u te tri zemlje. Razlog je dvojak: nastavni kadar stari, a manje mladih ulazi u profesiju.

U Švedskoj, Švajcarskoj, Norveškoj i Lihtenštajnu najtraženiji su zdravstveni radnici. U Španiji, Portugalu, Malti, Danskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Islandu - uslužni radnici. U Finskoj IKT stručnjaci, s preko 20.000 mesta.

Složi celu sliku i dobiješ nešto što ne zvuči kao 2026. godina: kontinent koji godinama govori o automatizaciji najviše traži ljude koji popravljaju, voze, proizvode, predaju i brinu o drugim ljudima. To su tačno one profesije koje se najteže automatizuju. Pitanje koje iz toga izlazi jeste da li obrazovni sistem priprema ljude za oglase koji realno postoje, ili za one o kojima svi govore.