Dunav je pao toliko nisko da više nije sasvim plovan tamo gde najviše treba da bude. Za Ukrajinu, koja je posle ruskih udara na crnomorske luke preusmerila izvoz žita upravo preko rečnih ruta, to nije vremenska neprijatnost - to su zatvorena vrata.

Jun i jul doneli su rekord koji niko nije želeo. Prema podacima „Kopernikusa”, prosečna temperatura u Zapadnoj Evropi u ta dva meseca dostigla je 21,62 stepena, viša od prethodnog rekorda iz 2022. godine, a vlažnost zemljišta bila je znatno niža nego tada. U Rumuniji pad reke nije pogodio samo plovidbu - smanjio je i proizvodnju električne energije.

Brojke koje pokazuju pravu štetu

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u 2026-2027. godini mogao bi da padne za 54 odsto, na 29,6 miliona tona. Izvoz pšenice - za 53 odsto, na 8,3 miliona tona. Do početka novembra u skladištima bi moglo da se nađe oko 59 miliona tona žitarica, a nedostatak skladišnih kapaciteta procenjuje se na oko 11 miliona tona. To znači žito koje fizički nema gde da se stavi.

Kijev traži izlaz preko rumunske Konstance i novih železničkih pravaca, a od Evropske komisije je zatražio 220 miliona evra za subvencionisanje kredita malim i srednjim poljoprivrednicima. To su brojke države koja improvizuje u hodu, jer nema drugog izbora.

Ono što je zanimljivo u celoj priči jeste koliko malo ima veze sa vojnom strategijom. Nijedan generalštab nije planirao sušu. Reka je jednostavno presušila, i time učinila više za blokadu ukrajinskog izvoza nego bilo koji konvoj. Klima ne bira stranu - ona samo otvara i zatvara vrata, a onda neko iskoristi situaciju.

Dunav nije ukrajinska reka. On prolazi kroz Srbiju, kroz Rumuniju, kroz Bugarsku, i kada padne, pada za sve njih istovremeno. Leta koja počinju ranije i traju duže nisu prognoza za neki drugi kontinent. Da li zaista mislimo da će ovo zauvek ostati vest iz druge države?