Tramp je to rekao sa osmehom, na mitingu u policijskoj akademiji u Nasauu na Long Ajlendu. „Nakon što završimo sa porazom Irana, koji trpi težak poraz, uskoro ću proglasiti Hormuški moreuz teritorijom Sjedinjenih Država.” Smeh u sali. Ali ono što je za američku publiku bila šala, za pola sveta je sasvim druga rečenica.

Dva dana ranije, na svojoj mreži, isti taj čovek napisao je nešto što više nije zvučalo kao vic: „SAD imaju potpunu kontrolu nad Hormuškim moreuzom. MISLIM DA TREBA DA GA ZADRŽIMO!” Pomorsku blokadu je imenovao kao brend - „Čelični zid”. I dodao da Iran tamo ne može da učini ništa.

Usko grlo svetske nafte, a ne parče zemlje

Hormuški moreuz nije ostrvo koje neko može da proglasi svojim. To je pomorski prolaz kroz koji prolazi oko jedne petine svetske nafte - najuže grlo globalne energetike, između Irana i Omana. Saopštenja kažu da je saobraćaj kroz njega ovih dana gotovo potpuno zaustavljen. Kada se to grlo stegne, cena sirove nafte ne čeka ničiju dozvolu.

Baš zato je „šala” zanimljivija od same sebe. Ne zbog tona, nego zbog logike koju otkriva: ako držiš blokadu, držiš i teritoriju. Ako držiš teritoriju, onda ne moraš da pregovaraš - samo deklarišeš. Međunarodno pomorsko pravo, sloboda plovidbe, ugovori potpisivani decenijama - sve je to u toj rečenici pretvoreno u detalj koji može da se preskoči sa osmehom.

Balkan ovu scenu zna napamet

Izjava bačena kao šala, potom zvanična objava, potom činjenica na terenu. To je redosled koji ovaj region prepoznaje bez prevoda. Prvo „niko ne misli ozbiljno”, pa „tehničko pitanje”, pa karta na kojoj je nešto već precrtano. Da li, kada veliki tu rečenicu izgovaraju sa osmehom, iko uopšte još broji granice?

Nigde u tim izjavama nema objašnjenja šta bi „teritorija” pravno značila, niti ko bi upravljao prolazom, niti koliko dugo bi trajala blokada. Postoji samo jedan stav: kontrola je kod nas i zadržaćemo je. Ostalo se definiše kasnije - što obično znači da će biti definisano od onoga ko tamo već stoji sa brodovima.

A ako kroz taj moreuz zaista prolazi svako peto bure nafte na planeti, onda pitanje nije da li se Tramp šalio. Pitanje je ko će biti u prostoriji kada to prestane da bude šala.